Više od hiljadu godina, narodi Anda koristili su objekat nazvan „khipu“ za zapisivanje i prenošenje informacija. Khipu su se pravili od užadi ili kanapa sa uvezanim čvorovima, pri čemu su mnogi od tih čvorova predstavljali brojeve. U nedavnoj studiji, istraživači su otkrili neverovatnu numeričku vezu između dva značajna khipua, koja nikada ranije nije primećena – jedan je bio najveći ikada otkriven, dok je drugi najkompleksniji.
Carstvo Inka, koje je postojalo od 1438. do 1532. godine, koristilo je khipue kao glavni sistem za čuvanje zapisa i komunikaciju, jer nisu imali razvijen pisani jezik. Khipui su se izrađivali od pamuka, vlakana kamila, pa čak i ljudske kose. Khipukamaiuks, majstori koji su izrađivali ove objekte, pažljivo su birali boje, pravce okretanja užadi i strukturu čvorova kako bi obeležili različite informacije.
Rani španski hroničari beležili su da su khipui korišćeni za razne numeričke potrebe, kao što su praćenje zaliha, popisi stanovništva i evidencija finansijskih obaveza. Istraživači su u poslednjim decenijama digitalizovali podatke o khipuima, omogućavajući dublje razumevanje njihovih obrazaca i primena.
U analizi dva khipua pronađena u Čileu, istraživači su otkrili da manji khipu zapravo sažima i prenosi informacije sadržane u većem khipuu na jedinstven način. Ovo otkriće otkriva najkompleksniju numeričku vezu među khipuima do sada, uz pomoć modernih digitalnih alata.
Iako tačno značenje brojeva u ova dva khipua još uvek nije u potpunosti razjašnjeno, pretpostavke sugerišu da bi veći khipu mogao beležiti prikupljanje hrane, dok manji može opisivati raspodelu resursa unutar zajednice. Istraživači veruju da je sačuvan samo mali broj khipua, dok danas oko 1.600 ovih objekata postoji u kolekcijama širom sveta.
Dalja digitalizacija podataka o khipuima mogla bi otkriti još mnogo novih informacija i omogućiti bolje razumevanje drevnih andskih kultura.
