Stariji ljudi koji su prekomerno pospani tokom dana ili nemaju motivaciju za obavljanje svakodnevnih aktivnosti mogu imati veću verovatnoću da razviju sindrom preddemencije koji se zove motorički kognitivni rizik (MCR) – koji može napredovati do demencije.
To su nalazi nove studije istraživača sa Medicinskog koledža Albert Ajnštajn u Njujorku, koja je uporedila pospanost tokom dana sa određenim znacima MCR-a: povremeni problemi sa pamćenjem i sporiji hod.
Ovo bi moglo pomoći zdravstvenim radnicima da uočavaju znake rizika od demencije u najranijoj prilici – potencijalno u tački gde se mogu primeniti mere za ublažavanje kako bi se sprečio njen razvoj.
„Naši nalazi naglašavaju potrebu za skriningom za probleme sa spavanjem“, kaže glavni autor i gerijatar Viktoar Leroj.
„Postoji potencijal da ljudi dobiju pomoć u vezi sa svojim problemima sa spavanjem i spreče kognitivni pad kasnije u životu.“
Leroj i njegove kolege regrutovali su 445 odraslih osoba bez demencije starijih od 65 godina, sa prosečnom starošću od 76 godina.
Jednom godišnje u proseku tri godine, učesnici su ispunjavali upitnike o svojim sposobnostima pamćenja, obrascima spavanja i dnevnim aktivnostima, dok je njihova brzina hodanja praćena na trakama za trčanje u proseku tri godine.
Tokom perioda studije, 35,5 procenata učesnika je kategorisalo da imaju prekomernu pospanost tokom dana i nedostatak entuzijazma za svakodnevne aktivnosti razvilo je MCR. Kod učesnika van te grupe, 6,7 odsto je razvilo sindrom.
Iako studija ne dokazuje direktnu vezu, ona sugeriše da bi kod nekih ljudi preterano pospanost i osećaj tromosti tokom dana mogli biti rani znaci MCR-a. Stanje je bilo tri puta verovatnije kod ljudi sa tim simptomima, nakon što se u obzir uzmu starost, pol i nekoliko zdravstvenih problema – uključujući depresiju.
„Naši nalazi takođe naglašavaju potrebu za ranim skriningom poremećaja sna kao potencijalnom preventivnom intervencijom za kognitivni pad“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Dobro je poznato da je ranije bolje kada je u pitanju dijagnoza demencije – ili preddemencije – i vidimo sve više i više dokaza da se stanje može sprečiti u velikom broju slučajeva, ako se ranije uoči.
Na osnovu prethodnih istraživanja, oni koji imaju MCR imaju oko tri puta veće šanse da razviju demenciju nego opšta populacija. Vaskularna demencija je naročito verovatna, uzrokovana smanjenim protokom krvi u mozgu.
Dodajte sve ovo i dobili bismo ono što bi moglo biti rano upozorenje o povećanom riziku od demencije kod određenih ljudi – iako je potrebno prikupiti više informacija o tome kako i zašto stoji iza ove asocijacije.
„Mora se uraditi više istraživanja kako bi se sagledala veza između problema sa spavanjem i kognitivnog pada i uloge koju igra sindrom motoričkog kognitivnog rizika“, kaže Leroj.
„Takođe su nam potrebne studije da objasnimo mehanizme koji povezuju ove poremećaje spavanja sa sindromom motoričkog kognitivnog rizika i kognitivnim padom.“
Istraživanje je objavljeno u Neurologi, medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju.
