Astronomi su prvi put uočili masivnu zvezdu u galaksiji Andromeda (M31) koja nije eksplodirala kao supernova, već se direktno urušila u crnu rupu. Ova zvezda, poznata kao M31-2014-DS1, pruža uvid u fenomen „neuspešnih supernova“ i izaziva naše razumevanje smrti masivnih zvezda.
Zvezde poput ove obično prolaze kroz eksploziju supernove na kraju svog života, ostavljajući iza sebe crnu rupu ili neutronsku zvezdu. Međutim, kod M31-2014-DS1, eksplozija je izostala, a zvezda se jednostavno urušila u crnu rupu mase od 6,5 sunčevih masa. Ovo čini ovu zvezdu tek drugom potvrđenom „neuspelom supernovom,“ nakon što je sličan događaj zabeležen 2009. godine u „Galaksiji vatrometa“ (NGC 6946).
Kod uobičajene supernove, gravitacioni kolaps jezgra stvara ogroman udar energije u vidu neutrina, koji pomažu da se spoljašnji slojevi zvezde izbace u svemir. Međutim, u slučaju M31-2014-DS1, taj neutrinski šok nije bio dovoljno snažan da „oživi“ udarni talas. Umesto toga, većina zvezdane mase (98%) se urušila pravo u jezgro, stvarajući crnu rupu.
Astronomi su zvezdu prvi put primetili 2014. godine u srednjem infracrvenom spektru, gde je emitovala konstantnu svetlost tokom 1.000 dana. Potom je naglo izbledela između 2016. i 2019. godine, što je ukazivalo na završetak nuklearnog sagorevanja u njenom jezgru. Do 2023. godine zvezda je potpuno nestala iz vidljivog i infracrvenog spektra.
Dalja analiza pokazala je da zvezda nije emitovala energiju karakterističnu za supernovu, što je potvrdilo scenario neuspele eksplozije.
Istraživanja sugerišu da između 20% i 30% masivnih zvezda može završiti život kao „neuspele supernove,“ iako su dosad potvrđena samo dva takva slučaja – M31-2014-DS1 i N6946-BH1. Buduća posmatranja velikih teleskopa i misija poput James Webb teleskopa mogu otkriti više ovakvih događaja i pomoći naučnicima da razumeju zašto neki neutrinski šokovi uspevaju, dok drugi ne.
Ovi podaci menjaju naše shvatanje života i smrti masivnih zvezda i njihovog uticaja na evoluciju galaksija i formiranje crnih rupa.