Međunarodna satelitska misija površinske vode i okeana (SVOT), u saradnji između NASA-e i francuskog CNES-a (Center National d’Etudes Spatiales), otkrila je jedinstvene konture cunamija koji je zapljusnuo strme zidove fjorda na Grenlandu u septembru 2023.
Pokrenut masivnim odronom kamenja, cunami je izazvao seizmičku tutnjavu koja je odjekivala širom sveta devet dana. Međunarodni istraživački tim koji je uključivao seizmologe, geofizičare i okeanografe nedavno je izvestio o događaju nakon godinu dana analize podataka.
Satelit SVOT prikupio je merenja nadmorske visine vode u Dikson fjordu 17. septembra 2023, dan nakon početnog odrona kamenja i cunamija. Podaci su upoređeni sa merenjima u normalnim uslovima nekoliko nedelja ranije, 6. avgusta 2023.
U vizuelizaciji podataka (iznad), boje prema crvenom kraju skale označavaju viši nivo vode, a plave boje označavaju nivoe niže od normalnog. Podaci sugerišu da je nivo vode na nekim tačkama duž severne strane fjorda bio čak 1,2 metra viši nego na južnoj.
„SVOT je slučajno preleteo u vreme kada se voda nagomilala prilično visoko uz severni zid fjorda“, rekao je Džoš Vilis, istraživač nivoa mora u NASA-inoj laboratoriji za mlazni pogon u južnoj Kaliforniji. „Videti oblik talasa—to je nešto što nikada nismo mogli da uradimo pre SVOT-a.“
U radu objavljenom nedavno u časopisu Nauka, istraživači su pratili seizmički signal do cunamija koji je počeo kada je više od 25 miliona kubnih metara kamena i leda palo u Dikson fjord. Deo mreže kanala na istočnoj obali Grenlanda, fjord je dubok oko 540 metara i širok 2,7 kilometara, sa zidovima višim od 1830 metara.
Daleko od otvorenog okeana, u skučenom prostoru, energija kretanja cunamija imala je ograničenu mogućnost da se rasprši, tako da se talas kretao napred-nazad otprilike svakih 90 sekundi tokom devet dana. To je izazvalo potrese zabeležene na seizmičkim instrumentima hiljadama milja daleko.
Sa oko 560 milja (900 kilometara) iznad, SVOT koristi svoj sofisticirani Ka-band radarski interferometar (KaRIn) instrument za merenje visine skoro sve vode na površini Zemlje, uključujući okean i slatkovodna jezera, rezervoare i reke.
„Ovo zapažanje takođe pokazuje sposobnost SVOT-a da nadgleda opasnosti, što potencijalno pomaže u spremnosti za katastrofe i smanjenju rizika“, rekla je naučnica SVOT programa Nađa Vinogradova Šifer u sedištu NASA-e u Vašingtonu.
Takođe može da vidi u fjordove, kako se ispostavilo.
„Rezolucija radara KaRIn bila je dovoljno dobra da se mogu posmatrati između relativno uskih zidova fjorda“, rekao je Li-Lueng Fu, naučnik SVOT projekta. „Otisak konvencionalnih visinomera koji se koriste za merenje visine okeana je prevelik da bi rešio tako malo vodeno telo.
Lansiran u decembru 2022. godine iz baze svemirskih snaga Vandenberg u Kaliforniji, SVOT je sada u operativnoj fazi, prikupljajući podatke koji će se koristiti u istraživačke i druge svrhe.
