Pregovori UN-a o načinima da se „zaustave i preokrenu“ gubitak vrsta do 2030. godine postigli su „veoma dobar napredak“, rekli su zvaničnici u petak, dok je samit u Kolumbiji označio svoju polovinu.
16. Konferencija strana (COP16) Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti otvorena je u ponedeljak u gradu Kali i traje do 1. novembra.
Pod nazivom „Mir sa prirodom“, ima hitan zadatak da osmisli mehanizme za praćenje i finansiranje za postizanje 23 cilja UN-a za zaštitu prirode dogovorenih u Kanadi pre dve godine.
Predsednica COP16 Susana Muhamad, ministarka za životnu sredinu Kolumbije, rekla je u petak da je postignut „veoma dobar napredak u pregovorima“, dodajući da je „mnogo posla napredovalo tokom ove nedelje“.
Mobilizacija resursa ostaje „jedno od najtežih pitanja“, rekla je ona novinarima u Kaliju, „zbog veoma različitih stavova stranaka“.
Šef UN-a Antonio Gutereš pozvao je u nedelju 196 potpisnika konvencije o biodiverzitetu da „pretvore reči u dela” i povećaju Globalni okvirni fond za biodiverzitet koji je osnovan prošle godine da ispuni ciljeve UN.
Do sada su zemlje preuzele oko 250 miliona dolara obaveza prema fondu, prema agencijama za praćenje.
U skladu sa Globalnim okvirom za biodiverzitet Kunming-Montreal koji je finaliziran 2022. godine, zemlje moraju mobilisati najmanje 200 milijardi dolara godišnje do 2030. za biodiverzitet, uključujući 20 milijardi dolara godišnje do 2025. od bogatih zemalja kako bi pomogle zemljama u razvoju.
Ključni cilj Cali COP-a je da se dogovori o mehanizmu za podelu profita genetskih informacija uzetih od biljaka i životinja – na primer za medicinsku upotrebu – sa zajednicama iz kojih dolaze.
Po ovom pitanju, rekao je Muhamad, „strane se okupljaju u zajedničku viziju“.
Oko 23.000 delegata, uključujući skoro 180 ministara u vladi i sedam šefova država, akreditovano je za ono što je najveća Zajednica prakse biodiverziteta ikada.
Sa oko milion poznatih vrsta širom sveta za koje se procenjuje da su u opasnosti od izumiranja, delegatima je prekinut posao.
Ostalo je samo pet godina da se postigne cilj da se 30 odsto kopnenih i morskih površina stavi pod zaštitu do 2030. godine.
„Razlog zašto smo danas ovde je taj što razumemo da gubimo biodiverzitet brzinom koja je neodrživa“, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu.
„Napredak u Kaliju će dati podsticaj“ procesu koji ide dalje, dodala je ona.