Naučnici odavno znaju za ultrazvučne vokalizacije (USV) koje prave miševi i pacovi. Izvan dometa ljudskog sluha, tačna svrha ovih visokih zvukova nije sigurna.
Novi predlog sugeriše da se USV koriste za pomeranje čestica u vazduhu kako bi se poboljšao osećaj mirisa kod ovih životinja.
Izneli su psiholog Eduardo Merkado III sa Univerziteta u Bufalu i studentkinja neuronauke Univerziteta Harvard Džesika Žuo, hipoteza tek treba da bude potvrđena u eksperimentima, ali se poklapa sa ponašanjem uočenim kod pacova, koji obično njuše vazduh odmah nakon što emituju USV.
Da bi podržali svoju ideju, dva istraživača su prikupila dokaze o ponašanju glodara, efektima ultrazvučnih vibracija i biološkim mehanizmima koji se generalno primenjuju na više vrsta.
Ultrazvučne vibracije mogu da manipulišu materijom na različite načine, primećuju istraživači, tako da je moguće da glodari stvaraju klastere molekula oko sebe, što ih čini lakšim za otkrivanje nosom.
Konkretno, ponašanje može poslužiti za koncentraciju feromona; hemikalije koje komuniciraju o društvenim interakcijama, parenju ili teritoriji. Prema ranijim istraživanjima, rafal ultrazvuka bi mogao da spoji ove biološke aerosole zajedno.
Poznat kao aglomeracija, proces zgrušavanja bi potencijalno mogao da deponuje veće koncentracije feromona u vomeronazalnom organu (VNO) životinja, sugerišu istraživači.
„Ovaj fenomen nikada ranije nije primećen, ili verujem da se čak sumnjalo, ni kod jedne životinje“, kaže Merkado.
„Oni stvaraju nove puteve informacija tako što manipulišu svojim okruženjem i kontrolišu molekularne interakcije čestica oko njih.“
Ranije je sugerisano da su USV-ovi pozivi za parenje ili označitelji emocionalnih stanja. Ovaj novi predlog ne isključuje te opcije, već sugeriše da bi ultrazvuk mogao da se koristi i kao sredstvo za pomeranje materije i poboljšanje mirisa. Laboratorijski testovi na pacovima i miševima mogli bi pomoći u daljem istraživanju mogućnosti.
„To je toliko daleko od onoga što znamo da je kao da posmatramo Džedaj pacove“, kaže Merkado. „To skoro izgleda kao magija.“
Ako pacovi i miševi zaista koriste USV da bi bolje mirisali, to bi nam moglo dati bolje razumevanje njihovih postupaka tokom laboratorijskih testova i posmatranja u stvarnom svetu – i bolje razumevanje mnogih studija koje uključuju ove životinje.
Ovo bi takođe moglo dovesti do fundamentalnih otkrića o tome kako su životinjska čula evoluirala da rade u tandemu, i kako prekidi u toj signalizaciji mogu uticati na fizičko i mentalno zdravlje – kako ljudi tako i glodara.
„Činjenica da nismo bili svesni da je tako nešto moguće znači da još uvek nemamo razumevanja za to kako bi se nanočesticama moglo zvučno manipulisati za složene upotrebe“, kaže Merkado.
„Ali možda ćemo imati prilično veliku prednost ako potvrdimo da je priroda već rešila problem za nas.“
Istraživanje je objavljeno u Neuroscience & Biobehavioral Revievs.
