Dok se mnogi ljudi bore sa hipoksijom na visokim nadmorskim visinama, zajednice koje vekovima žive na Tibetanskoj visoravni pokazale su zapanjujuće fiziološke prilagođenosti koje im pomažu da prežive i napreduju u uslovima sa smanjenim kiseonikom. Studija objavljena u časopisu PNAS pokazuje da žene koje žive na velikim visinama u Nepalu razvijaju specifične osobine koje povećavaju transport i isporuku kiseonika u tkiva tela, što doprinosi njihovom reproduktivnom uspehu.
Istraživači su proučavali 417 žena starosti između 46 i 86 godina koje su živele na visinama iznad 3.500 metara. Ove žene su pokazale impresivnu adaptaciju: optimalan nivo hemoglobina i visok nivo zasićenja hemoglobina kiseonikom, što pomaže krvi da efikasno transportuje kiseonik bez dodatnog stresa na srce. Visok nivo zasićenja kiseonikom i prosečne vrednosti hemoglobina omogućavaju ženama da izbegnu povećanu gustinu krvi, koja bi u suprotnom bila opterećenje za srce i dovela do ozbiljnih zdravstvenih problema.
„Ove osobine maksimalno koriste mali nivo kiseonika u vazduhu i time omogućavaju ženama reproduktivni uspeh u zahtevnim uslovima“, objašnjava antropolog Sintija Bil sa Univerziteta Kejs Vestern Rezerv. Studija takođe ističe visoku brzinu protoka krvi kroz pluća i povećanu veličinu leve komore srca kao dodatne faktore uspešnog prilagođavanja, što rezultira efikasnim pumpanjem krvi zasićene kiseonikom u telo.
Pored bioloških faktora, kulturni faktori, poput ranog početka reproduktivnog života i trajanja brakova, dodatno su doprineli većem broju živorođene dece kod ovih žena. Međutim, čak i uzimajući u obzir ove aspekte, fiziološke prilagodbe bile su ključne za povećani reproduktivni uspeh.
„Ovo je primer tekuće prirodne selekcije u ljudskoj populaciji“, kaže Beall, dodajući da ovakve studije pomažu u boljem razumevanju evolucijskih procesa.
Rezultati ove studije otkrivaju kako evolucija omogućava ljudima da se prilagode čak i u surovim uslovima i nastave da napreduju generacijama.
