Dr Mo Abolkheir, filozof specijalizovan za pronalaske i patente, identifikovao je logičku zabludu – pogrešan argument koji može izgledati validan, ali je zasnovan na pogrešnom zaključivanju – unutar zakona.
Objavljen u Journal of Intellectual Property Law & Practice , uvodnik dr Abolkheira identifikuje logičku zabludu ugrađenu u zahtev ‘neočiglednosti’ u zakonu o patentima, nedostatak koji je do sada bio neprimećen.
Dr Abolkheir je ovo nazvao zabludom inventio ad hominem, varijacijom klasične zablude ad hominem, čiji je primer sportska analogija igranja sa čovekom, a ne sa loptom. On objašnjava da su biroi za patente, prilikom procene patentibilnosti pronalaska, nenamerno ispitivali kognitivne sposobnosti pronalazača, a ne sam pronalazak. On sugeriše da ovo uvodi opasnu subjektivnost u proces, u smislu različitih indirektnih interpretacija intelektualnog kapaciteta pronalazača, pre nego na osnovu tehničkih vrednosti pronalaska.
„Nedoslednost u procesu pregleda patenata učinila je patente ranjivijim na poništavanje nakon izdavanja odobrenja, potkopavajući njihovu ekonomsku vrednost i ugrožavajući preduzeća koja se na njih oslanjaju“, objasnio je dr Abolkheir, sa sedištem na Fakultetu nauke i inženjerstva.
„Patenti bi trebalo da budu pouzdana nematerijalna imovina na kojoj se grade investicije i poslovanja. Ova logična zabluda je ugrozila njihovu pouzdanost.“
U svojoj studiji, dr Abolkheir izražava zabrinutost u vezi sa potencijalnom interakcijom između napretka veštačke inteligencije i trenutnog pogrešnog patentnog sistema. On upozorava da ako se zabluda inventio ad hominem ne riješi, rastuća moć AI bi mogla pogoršati postojeće probleme, čineći prijave patenta sve težim za odobravanje, a odobrene patente podložnijim opozivu.
„AI je neverovatan alat za inovacije, ali moramo da popravimo logičku grešku sistema pre nego što pustimo AI da se oslobodi u njemu“, dodao je on.
Dr Abolkheir sada radi na alternativi standardu „ne-očiglednosti“ koristeći novi okvir i njegov neposredni fokus je na izazivanju kritičke debate o reformi patentnog sistema. „Prepoznavanje logičke zablude je prvi korak ka tome da patenti ponovo budu pouzdani“, rekao je on, pozivajući kreatore politike, pravne stručnjake i pronalazače da se uključe u dijalog o budućnosti patentnog prava.
On je zaključio: „Potrebna su dalja istraživanja kako bi se pronašla alternativa neočiglednosti, kao što je okvir polu-uzročnosti koji ću predstaviti na drugom mestu, koji rešava logičku zabludu, nudi više objektivnosti i kontroliše rizik od veštačke inteligencije.
„Ali prepoznavanje postojanja logičke greške je neophodan preliminarni korak, koji bi trebalo da podstakne preko potrebnu diskusiju o reformi u sistemu patenta.“
