Oštre jesenje vreme se spušta, signalizirajući bliži kraj još jedne sezone komaraca u kojoj su ove godine zabeležene skromne epidemije virusa Zapadnog Nila i istočnog konjskog encefalitisa.
Dobra vest je bila da bi komarci koji prenose bolesti radije ujeli ptice nego ljude, što je faktor u održavanju bolesti relativno retkim. Loša vest je da se očekuje da će zagrevanje sveta dodati mesecima sezoni komaraca i, još gore, da vrste sa jačim ukusom za ljude kreću na sever.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da je ove godine u SAD bilo samo 880 slučajeva Zapadnog Nila, najčešća bolest koju prenose komarci u kontinentalnoj američkoj EEE, koja je još ređa, sa samo 13 slučajeva u sedam država ove godine.
Ta retkost je dobra stvar jer i jedno i drugo može biti smrtonosno.
Iako je većina slučajeva blaga ili asimptomatska, 1 od 150 slučajeva Zapadnog Nila može biti težak (kao što je bio nedavni slučaj Entonija Faučija, bivšeg direktora Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti) i 1 od 10 teških slučajeva rezultira smrću, Prema CDC. Brojke su više otrežnjujuće za EEE, pri čemu je većina slučajeva prijavljenih svake godine teška, a 30%, u proseku, rezultira smrću. Sedam od poznatih slučajeva ove godine bilo je fatalno.
Niže temperature koje dolaze s jeseni počinju da olakšavaju izbijanje EEE. Početkom oktobra, službenici javnog zdravlja Masačusetsa smanjili su upozorenja o opasnostima od EEE u najteže pogođenim delovima države sa kritičnog na umereno. Rizici za Zapadni Nil ostali su nepromenjeni — visoki ili umereni u velikim delovima države — a stručnjaci upozoravaju da samo hladnije vreme ne zaustavlja prenos. Komarci ostaju aktivni sve dok ih ne ubije mraz, što se dešava i kasnije poslednjih godina.
U stvari, nedavne studije predviđaju da će do 2050. duže jeseni i ranija proleća produžiti sezonu komaraca u SAD za čak dva meseca. Očekuje se da će ti meseci biti topliji i vlažniji, što će obezbediti više stajaće vode u kojoj se mogu razmnožavati komarci. Dodatno vreme takođe znači više gestacijskih ciklusa pa više ujeda ženki, koje moraju da jedu krv pre nego što polažu jaja.
„Imate više ujeda, više područja u kojima mogu da žive, više meseci kada su aktivni i više mesta za njihovo razmnožavanje. To znači veće populacije“, rekao je Metju Filips, naučni saradnik za zarazne bolesti na Harvardu. Medicinska škola i Opšta bolnica u Masačusetsu. „Sve ovo se očekuje samo na osnovu promena klime koje utiču na komarce.
Dokazi o trendovima su već viđeni, rekao je Filips. U 2021. godini, tokom jednog od najtoplijih decembra zabeleženih, CDC je zabeležio 30 slučajeva virusa Zapadnog Nila. Čak i u MGH u prohladnom Bostonu, trend je bio očigledan, iako sa bolestima koje šire otporniji vektori insekata.
„Videli smo slučajeve anaplazmoze i babezioze, bolesti koje se šire krpeljima i mogu biti potencijalno prilično ozbiljne“, rekao je Filips. „Obično biste ih videli u leto, ali mi smo ih viđali usred zime.
Stručnjaci takođe prate dve invazivne vrste koje su se već uspostavile na jugoistoku zemlje i počinju da se šire na sever. Komarci, Aedes aegipti i Aedes albopictus, mogu nositi nekoliko virusnih bolesti, uključujući Zapadni Nil i EEE.
Ali za razliku od komaraca koji trenutno šire te bolesti, oboje više vole ljude. Procene kanadskih istraživača iz 2020. godine pokazale su da se vrsta proširila na zapadnu obalu i kanadsku granicu do 2080. godine.
Epidemiolozi primećuju da ove dve vrste predstavljaju dodatne pretnje. Pored Zapadnog Nila i EEE, ovi komarci mogu da nose Zika, koji je izazvao 3.500 slučajeva mikrocefalije kod novorođenčadi tokom izbijanja epidemije u Brazilu 2015-16. Oni takođe mogu da šire tropske bolesti denga groznicu – nazvanu „groznica lomljenih kostiju“ zbog intenziteta bola – i čikungunju, tropsku groznicu bez poznatog lečenja ili leka. Zvaničnici javnog zdravlja na Floridi i u Kaliforniji prijavili su ove godine slučajeve denga groznice.
Aedes aegipti je efikasniji u širenju bolesti kao što su zika i denga, ali kada se razgovara o kratkoročnim pretnjama, i Phillips i Flaminia Catteruccia, stručnjak za komarce sa Harvarda T.H. Chan School of Public Health, ukazati na albopictus kao najzabrinjavajuću. Ne samo da je teže, već počinje da se pojavljuje.
„Tek je nedavno viđen u Masačusetsu i veoma je dobar u prenošenju virusa“, rekla je Kataruča, profesorka imunologije i zaraznih bolesti i istraživač sa Medicinskog instituta Hauarda Hjuza. „To je moja mala briga: ako postane zaista rasprostranjena, mogli bismo videti više prenošenja. Ali ostaje da se utvrdi da li će uslovi životne sredine, posebno duge zime ovde, biti dovoljno gostoljubivi da ovi komarci prežive.“
Pored novih pretnji postoji mogućnost starije koja bi se mogla ponovo pojaviti: malarija. Godine 2023. došlo je do izbijanja malarije na Floridi, Teksasu i Merilendu za koje se nije moglo ući u trag nekome ko je stigao iz zemlje sa endemom malarije.
Očigledno lokalno oboljenje je zabrinjavajuće jer je malarija bila odgovorna za više od 600.000 smrtnih slučajeva u 85 zemalja u 2022. Takođe nije novopridošlica u SAD. Malarija je ovde široko cirkulisala od kolonijalnih vremena do iskorenjivanja 1951. godine.
Catteruccia je rekla da malarija ima prednost u korist njenog širenja u SAD: komarci Anopheles koji su domaćini parazita malarije su ovde već rasprostranjeni. Protivteža tome je činjenica da ti komarci više vole životinje nego ljude. Hladne zime takođe pružaju štit.
„Malarija je nekada bila ovde u državama, tako da su komarci tu i potencijalni su vektori malarije“, rekao je Catteruccia. „Ali malarija ima veoma složen životni ciklus, tako da posebno ovde na severu, ne vidim da će ovo za sada postati problem.“
S obzirom na to da se obrasci bolesti već dešavaju, Phillips je rekao da se naše razumevanje epidemiologije tih bolesti takođe mora promeniti. Lekari koji dijagnostikuju pacijente tokom zime ne bi trebalo automatski da isključe bolesti koje se tradicionalno viđaju leti. A oni koji dijagnostikuju leti ne bi trebalo da isključuju bolesti iz toplijih krajeva.
„Jedna stvar koju klimatske promene čine je da menjaju tradicionalnu epidemiologiju bolesti koje prenose komarci“, rekao je Filips. „Navikli smo na ove bolesti leti, a javljaju se zimi. Navikli smo da su u tropima i da se pojavljuju u umerenim klimama.“
„Ova tradicionalna epidemiološka udruženja se raspadaju i, kako se raspadaju, potrebno nam je bolje praćenje bolesti da bismo znali kuda idu i šta rade.“
