Sluh je veština koju većina nas uzima zdravo za gotovo. Ali istraživanja sugerišu da bi odrasli trebalo da paze na promene u sluhu, jer poteškoće sa sluhom mogu biti povezane sa razvojem demencije u starijoj dobi.
U studiji iz 2021. godine na preko 80.000 odraslih starijih od 60 godina, oni koji su imali problema da čuju govor u bučnom okruženju imali su veći rizik od demencije, što je krovni izraz za stanja koja karakteriše gubitak pamćenja i teškoće sa jezikom i drugim veštinama mišljenja.
Ali postoji i dobra strana: studija je dodala dokaze koji sugerišu da problemi sa sluhom možda nisu samo simptom demencije, već zapravo faktor rizika od demencije koji bi mogao upozoriti ljude, njihove porodice ili lekare na njen početak pre nego što počne bilo kakvo pogoršanje.
„Postoji poseban interes za oštećenje sluha i da li to može povećati rizik od demencije“, rekao je epidemiolog i autor studije Tomas Litldžons sa Univerziteta Oksford u julu 2021.
„Iako preliminarni, ovi rezultati sugerišu da bi oštećenje sluha u buci moglo predstavljati obećavajući cilj za prevenciju demencije.“
U 2017. godini, gubitak sluha je naveden zajedno sa pušenjem i fizičkom neaktivnošću kao jedan od devet glavnih faktora rizika od demencije koji se mogu promeniti. Taj značajni Lancet izveštaj je ubrzo ažuriran 2020. kako bi uključio još tri faktora rizika, čime je ukupan broj porastao na 12. U 2024. treće ažuriranje Lancet izveštaja dodalo je još dva, za novih ukupno 14 promenljivih faktora rizika.
Ključna reč se može promeniti: ovi faktori rizika su elementi našeg životnog stila i opšteg zdravlja koji se mogu poboljšati, a ako je tako, mogu poboljšati naše opšte zdravlje i smanjiti šanse za zdravstvene probleme.
Procenjeno je, u tim Lancet izveštajima, da od tih faktora rizika od demencije, gubitak sluha može imati najveći teret od svih – tako da ljudi sa nerešenim gubitkom sluha u srednjim godinama imaju do pet puta veću verovatnoću da će razviti demenciju.
Da bi to istražili, istraživači sa Univerziteta u Oksfordu koji stoje iza ove studije iskoristili su UK Biobank, istraživačku bazu podataka koja je postavljena da otkrije veze između genetike, faktora životne sredine i zdravstvenih ishoda u velikom delu britanske populacije.
Rizik od demencije je analiziran za grupu od više od 82.000 žena i muškaraca, starijih od 60 godina, koji su bili bez demencije i koji su imali procenu sluha na početku studije.
Učesnici su testirani na sluh govora u buci, a to je sposobnost izdvajanja isečaka govora u bučnom okruženju – u ovom slučaju, prepoznavanje izgovorenih brojeva na beloj pozadini.
Nakon otprilike 11 godina, 1.285 učesnika je razvilo demenciju, na osnovu zdravstvenih kartona.
„Učesnici koji su imali lošiji sluh imali su skoro duplo veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji su imali dobar sluh“, rekao je Littlejohns.
Zanimljivo je da oko polovine ljudi u studiji koji nisu imali dovoljno sluha za govor u buci, i otprilike 42 procenta onih koji su imali loš rezultat na testu, sami nisu primetili bilo kakvo oštećenje sluha kada su zamoljeni da to prijave.
Istraživači su takođe razmotrili da li je oštećenje sluha kod ljudi zapravo povezano sa drugim faktorima za koje se zna da utiču na rizik od demencije, kao što su socijalna izolacija i depresija, od kojih se oba mogu pojaviti ako ljudi imaju problema sa sluhom.
„Ali pronašli smo malo dokaza da je to bio slučaj“, rekao je Litldžons.
Samo da budemo sigurni, Littlejohns i njegove kolege su takođe napravili neka poređenja u podacima kako bi videli da li je na performanse sluha ljudi zaista uticala osnovna, neotkrivena demencija – ono što se naziva obrnutim uzročnim vezama.
Ali rizik od demencije na koji ukazuju poteškoće sa sluhom nije bio ništa gori u poređenju sa učesnicima studije koji su razvili demenciju ranije (posle 3 godine), a ne kasnije (posle 9 godina); ostalo je otprilike isto.
Ovo nije bila prva studija koja je pronašla vezu između gubitka sluha i demencije, ali tim je rekao da je bio među prvima koji su istraživali rizik od demencije i sposobnost sluha ljudi u bučnim okruženjima, koja su tipičnija za našu svakodnevicu.
Slično tome, duge i velike studije iz Australije i Tajvana takođe su otkrile da ljudi koji nagluve imaju veći rizik od demencije. Međutim, ove studije su se oslanjale na podatke koje su sami prijavili učesnici studije, ili na medicinske kartone koji označavaju gubitak sluha.
„Velike studije kao što je UK Biobank su moćni alati za identifikaciju genetskih, zdravstvenih i životnih faktora povezanih sa stanjima kao što je demencija“, rekla je neuronaučnica Kejti Stabs iz Alchajmerovog istraživanja UK, istraživačke dobrotvorne organizacije, za studiju Univerziteta u Oksfordu. „Ali uvek je teško razdvojiti uzrok i posledicu u ovoj vrsti istraživanja.“
Zapamtite, najbolje epidemiološke studije koje mogu da urade je da pronađu povezanost između faktora životne sredine, zdravlja i bolesti na nivou populacije.
„Važno je imati na umu da sa ovom vrstom dizajna studije ne možete zaključiti uzročnost“, rekao je Littlejohns, „ali ovo dodaje postojećoj literaturi da oštećenje sluha može biti promenljivi cilj za smanjenje rizika od razvoja demencije.
Ne zaboravimo ni to, ovo istraživanje je sugerisalo da zaštita naših ušiju od oštećenja sluha, štitnicima za uši i čepićima za uši, i pomoć ljudima da bolje čuju pomoću slušnih pomagala, potencijalno može pomoći u ublažavanju ovog potencijalnog faktora rizika od demencije, koji pogađa milione širom sveta.
Premalo ljudi u ovoj konkretnoj studiji koristilo je slušne aparate da bi donelo čvrste zaključke i biće potrebna klinička ispitivanja pre nego što možemo da kažemo više. Ali to je oblast istraživanja koja može pružiti nadu u naše razumevanje i prevenciju demencije.
