Trudnice sa niskim ili preterano visokim nivoom folata u krvi mogu se suočiti sa većim rizikom da njihova deca razviju urođenu srčanu bolest, prema studiji iz Narodne bolnice u provinciji Guangdong u Kini.
Folna kiselina je vitamin B koji je ključan za razvoj fetusa i preporučuje se za sprečavanje određenih urođenih mana. Kongenitalna srčana bolest (CHD) je najčešća urođena mana u svetu, koja pogađa oko 2,3% porođaja. Uloga folata u prevenciji CHD je nejasna, sa prethodnim studijama koje su imale oprečne rezultate. Uz preporuke za suplementaciju folatom tokom trudnoće i obogaćivanje folne kiseline u mnogim namirnicama, unos folata je na visokom nivou. Ovi konfliktni rezultati zahtevaju rešenje.
U studiji o kontroli slučaja, „Folat u serumu majke tokom trudnoće i urođene srčane bolesti kod potomaka“, objavljenoj u JAMA Netvork Open, istraživači su otkrili vezu u obliku slova U između nivoa folata u serumu majki tokom rane trudnoće i rizika od CHD u potomstvo. Ovo ukazuje da su i niski i visoki nivoi folata povezani sa povećanim rizikom od koronarne bolesti srca.
Studija je uključivala 129 dece sa dijagnozom CHD i 516 bez. Uzorci krvi majke uzeti su oko 16. nedelje trudnoće da bi se izmerili nivoi folata, vitamina B12 i homocisteina. Podaci o serumu majki su grupisani prema broju folata u nizak (25%), srednji (50%) i visok (25%).
Majke u grupi sa niskim nivoom folata imale su više od 3 puta veće šanse da imaju dete sa CHD u poređenju sa majkama u srednjem opsegu. Oni u grupi sa najvećim brojem folata takođe su pokazali povećan rizik, sa 1,81 puta većom verovatnoćom za CHD kod njihove dece.
Deca rođena od majki sa nedostatkom vitamina B12 i niskim folatom imala su 7 puta veći rizik od koronarne bolesti. U grupi sa visokim sadržajem folata, nedostatak B12 je bio povezan sa 6 puta većim rizikom od IBS.
Povišeni nivoi homocisteina i nizak nivo folata pokazali su skoro 9 puta veće šanse za razvoj CHD i 7 puta veći rizik u grupi sa visokim sadržajem folata.
Veće stope povišenih nivoa homocisteina činile su približno 32,9% povezanosti između niskih nivoa folata i povećanog rizika od koronarne bolesti, što je samo po sebi zanimljivo otkriće. Homocistein je aminokiselina uključena u kritični metabolički put u telu poznat kao ciklus metionin-homocistein. Ovaj ciklus je neophodan za različite ćelijske funkcije, uključujući sintezu DNK, popravku i metilaciju.
Povišeni nivoi homocisteina u krvi (van trudnoće) je stanje poznato kao hiperhomocisteinemija. Ovo stanje je najčešće uzrokovano neadekvatnim nivoima folata, vitamina B12 ili vitamina B6.
Takođe može biti uzrokovana mutacijama u genima koji kodiraju enzime u ciklusu metionin-homocistein, što dovodi do nedovoljne konverzije homocisteina nazad u metionin. Pošto normalan ciklus koristi vitamine B grupe, očekivalo bi se povećanje folata i B12.
Prekomerna kafa, konzumacija alkohola ili pušenje mogu da povećaju nivo homocisteina, a visoki nivoi homocisteina su već povezani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, uključujući bolest koronarnih arterija i moždani udar kod odraslih.
U pronalaženju i niskih i visokih nivoa folata povezanih sa rizikom od CHD i još jačih korelacija sa niskim B12 i visokim nivoima homocisteina, trenutna studija postavlja intrigantna pitanja o osnovnim mehanizmima koje će buduća istraživanja morati da reše.
