Imajući u vidu česte toplotne talase širom sveta u proteklim godinama, međunarodni tim istraživača, uključujući statističara sa Univerziteta Lankaster, sproveo je istraživanje kako bi utvrdio da li je stopa globalnog zagrevanja značajno ubrzana ili je ostala stabilna tokom poslednjih pedeset godina, na način koji je merljiv statističkim metodama.
Nova studija, objavljena 14. oktobra u časopisu Communications Earth & Environment, predvođena naučnicima sa UC Santa Cruz u SAD, potvrđuje opšti konsenzus da Zemlja postaje toplija, ali to se dešava stabilnom brzinom – ne dovoljno ubrzano da bi se statistički okarakterisalo kao nagli skok.
Poslednjih godina su zabeležene rekordne temperature i toplotni talasi širom sveta: podaci pokazuju da je 2023. bila najtoplija godina od početka globalnih merenja 1850. godine, sa značajnom razlikom, i da su 10 najtoplijih godina zabeležene u poslednjoj deceniji (2014–2023).
Ove ekstremne temperature su podstakle raspravu o tome da li se stopa globalnog zagrevanja ubrzala, a neki tvrde da je to slučaj u poslednjih 15 godina. Međutim, rezultati istraživačkog tima pokazuju nedostatak statističkih dokaza za povećanje stope zagrevanja koje bi se moglo definisati kao skok.
„Nedavno smo svedočili ovim rekordnim temperaturama. Međutim, to ne znači automatski da je stopa globalnog zagrevanja u kontrastu sa stalnim povećanjem“, izjavila je glavna autorka Claudie Beaulieu, profesorka nauka o okeanu na UC Santa Cruz.
„Iako je moguće da će ubrzanje globalnog zagrevanja nastupiti, naša analiza pokazuje da je to ubrzanje ili statistički suviše malo, ili još uvek nema dovoljno podataka da bi se to pouzdano potvrdilo.“
Istraživački tim je sproveo temeljnu analizu globalnih prosečnih površinskih temperatura iz četiri glavne agencije koje prate temperaturu Zemljine površine, uključujući NASA-u i Nacionalnu asocijaciju za okeane i atmosferu (NOAA) – sa podacima koji sežu još od 1850. godine. Prema NOAA-i, temperatura Zemlje je porasla za 0,11 stepeni Farenhajta po deceniji.
Konkretno, studija je istražila „globalnu srednju temperaturu površine“ (GMST), koja je ključna za praćenje klimatskih promena, ali predstavlja izazov zbog prirodnih fluktuacija i pritisaka izazvanih ljudskim aktivnostima, kao i zbog prirodnih fenomena poput vulkanskih erupcija i El Ninjo oscilacija, koje utiču na globalne temperature. Razlikovanje između ovih prirodnih fluktuacija i stvarnih promena u tempu zagrevanja predstavlja statistički izazov, priznaje istraživački tim.
Njihova analiza je identifikovala da bi povećani talas zagrevanja bio statistički primetan ako bi premašio i održao nivo iznad ovih privremenih fluktuacija tokom dužeg perioda. U suštini, mala promena u nagibu bi zahtevala više vremena da bi postala značajna, dok bi velika promena bila očigledna brže.
Tim je postavio ovaj prag u svojoj statističkoj analizi novijih podataka od sedamdesetih godina prošlog veka kako bi utvrdio da li su temperaturni trendovi prešli ovaj prag, zaključujući da nijedan trend to nije učinio.
„Naša zabrinutost oko trenutne rasprave o postojanju ‘naglog skoka’ je što nema čvrste statističke osnove ili dokaza“, izjavila je Rebeka Kilik, profesorka statistike na Univerzitetu Lankaster i koautorka studije. „Odlučili smo da se pozabavimo ovim pitanjem, koristeći sve standardne statističke pristupe i upoređujući njihove rezultate.“
Njihova studija takođe pruža minimalne procente za statističku detektabilnost u narednim godinama, do 2040.
„Pored naših rezultata, pružamo referentnu vrednost naučnicima, minimalni prag koji mora biti prekoračen pre nego što se promena može detektovati“, objasnio je profesor Kilik. „Očekujemo da će ovo doprineti rigoroznosti budućih diskusija o potencijalnim skokovima ili prekidima.“
Iako njihovi nalazi ne pružaju statističke dokaze o trenutnom naglom zagrevanju, Beaulieu je istakla da to ne negira realnost klimatskih promena.
„Zemlja je najtoplija do sada od početka merenja zbog ljudskih aktivnosti – i da budemo jasni, naša analiza pokazuje kontinuirano zagrevanje“, rekao je profesor Beaulieu. „Međutim, ako postoji ubrzanje globalnog zagrevanja, još uvek ne možemo statistički da ga potvrdimo.“
