Trajanje dojenja je kraće od proseka kod majki sa strahom od porođaja – bez obzira na način porođaja, pokazuje nova studija iz Finske. Prema istraživačima, strah od porođaja takođe može biti pokazatelj veće potrebe za podrškom dojenju.
Koristeći podatke iz Kuopio Birth Cohort studije, KuBiCo, studija objavljena u časopisu Medicina za dojenje ispitala je faktore vezane za porođaj koji mogu uticati na uspeh i trajanje dojenja u prvoj godini života deteta.
Istraživači su analizirali podatke prikupljene 2013–2020, koji su uključivali 2.521 ženu koja je rodila u Univerzitetskoj bolnici Kuopio. Tokom trudnoće, buduće majke su popunjavale različite upitnike, a odgovarale su i na upitnik o trajanju dojenja u vreme kada je njihovo dete napunilo godinu dana.
U Finskoj se dojenje preporučuje najmanje šest meseci, uključujući 4-6 meseci isključivog dojenja. Od majki koje su učestvovale u studiji, 98% je započelo dojenje tokom prve neonatalne nedelje, a 3 od 4 majke nastavile su da doje svoje dete najmanje šest meseci. Majke koje su imale vaginalni porođaj bez ikakvih komplikacija najčešće su ispunjavale preporuku za dojenje.
Ključni nalaz studije bila je uočena povezanost između straha od porođaja i trajanja dojenja.
„Kod majki koje su se plašile porođaja, trajanje dojenja, bilo isključivo sopstvenim mlekom ili adaptiranim mlekom, bilo je tri puta veće šanse da bude kraće od preporučenog“, kaže Maja Vasanen, prvi autor studije.
Ovo je prvi put da su istraživači primetili povezanost između straha od porođaja i uspeha dojenja. Strah od porođaja imao je značajnu vezu sa trajanjem dojenja nezavisno od toga da li je način porođaja bio spontani vaginalni porođaj, elektivni ili neelektivni carski rez ili vaginalni porođaj uz pomoć vakuuma.
Istraživači su takođe otkrili da su blizanačka trudnoća, prekomerna težina i gojaznost majke, visok krvni pritisak i pušenje povezani sa kraćim trajanjem dojenja. Od majki sa blizancima, 40% je dojilo svoju decu najmanje šest meseci. Drugi faktori povezani sa kraćim trajanjem dojenja bili su mlada starost majke, prvi porođaj, samohrano roditeljstvo i niži nivo obrazovanja.
Prema istraživačima, studija je takođe otkrila izuzetno pozitivan trend u trajanju dojenja. Procenat majki koje doje duže od šest meseci porastao je sa oko 71% na 85% između 2013. i 2020. U isto vreme, procenat onih koje doje kraće je smanjen sa 27% na 15%.
„Duže trajanje dojenja može se objasniti povećanom svešću o prednostima dojenja, a takođe je pokazatelj uspešnog usmeravanja i podrške za dojenje. Dojenje se može promovisati pružanjem ciljane podrške majkama sa poznatim faktorima rizika, kao što je strah. porođaja, blizanačke trudnoće ili pušenja.
„Ubuduće, smernice za dojenje koje daju zdravstveni radnici takođe bi trebalo da budu usmerene na majke sa strahom od porođaja, kao i na druge grupe koje se mogu boriti sa početkom dojenja“, kaže profesorka Leea Keski-Nisula, vodeći autor studije.