U svojoj doktorskoj disertaciji završenoj na Univerzitetu Jivaskila, Finska, Tero Sievanen pokazuje da se rizik od raka kod nosilaca Linch sindroma može proceniti na osnovu cirkulišućih mikroRNA profila. Ovo pomaže u razvoju trenutnih metoda skrininga i ciljanju skrininga za osobe sa visokim rizikom.
Pored toga, studija potvrđuje prethodne nalaze pokazujući da zdrav način života može ublažiti rizik od raka kod nosilaca Linch sindroma. Utvrđeno je da su faktori životnog stila, kao što je povećanje telesne težine, i njihova povezanost sa razvojem raka, posebno izraženi kod muškaraca.
Linčev sindrom je nasledni sindrom raka koji svoje nosioce predisponira na različite vrste raka, posebno kolorektalni karcinom. Zbog naslednog rizika od raka, nosioci Linčevog sindroma prolaze kroz skrining raka tokom svog života. Međutim, trenutna istraživanja ukazuju na potrebu da se poboljšaju trenutne metode skrininga kako bi se bolje uračunao pojedinačni rizik od raka i efikasnije ciljalo na visokorizične nosioce.
Pokazalo se da se cirkulišući profili mikroRNA mogu koristiti u predviđanju razvoja nenaslednog kolorektalnog karcinoma. MikroRNA su mali molekuli koji regulišu ekspresiju gena u svojim ciljnim tkivima, kao odgovor na faktore kao što su bolesti i fizička aktivnost. Cirkulišuće mikroRNK su takođe važan deo međućelijske komunikacije, zbog čega njihovi nivoi mogu odražavati promene koje se dešavaju u tkivima.
„Cilj ove studije je bio da se proceni da li se cirkulišući profili mikroRNA mogu koristiti za predviđanje razvoja raka kod nosilaca Linčevog sindroma tokom četvorogodišnjeg perioda praćenja“, kaže Sievanen.
„Pored toga, studija je istraživala potencijalnu povezanost između cirkulišućih profila mikroRNA i faktora životnog stila koji se odnose na rizik od raka, kao što su visok indeks telesne mase i niska fizička aktivnost.“
Studija je primetila da se cirkulišući profili mikroRNK nosilaca Linčevog sindroma bez raka značajno razlikuju od zdravih kontrola, ali su slični onima kod pacijenata sa nenaslednim kolorektalnim karcinomom. Pored toga, cirkulišuće mikroRNA predviđale su razvoj kolorektalnog karcinoma tokom prospektivnog perioda nadzora.
„Ovi rezultati su u skladu sa prethodnim nalazima istraživanja da promene u profilima mikroRNA predviđaju razvoj kolorektalnog karcinoma“, napominje Sievanen.
„Kod Linčevog sindroma, kolorektalni kancer se može razviti mnogo brže nego kod onih bez nasledne predispozicije za bolest. Kada se rak otkrije rano, lakše je lečiti.“
Prethodne studije sugerišu da se rizik od raka Linčovog sindroma može smanjiti zdravim načinom života. Dakle, teza je takođe ispitala kako promene telesne težine i fizičke aktivnosti u odraslom dobu utiču na ukupan rizik od raka i rizik od raka debelog creva.
Primećeno je da je povećanje telesne težine povezano sa većim rizikom od raka u odraslom dobu samo kod muškaraca, ali ne i kod žena. Pored toga, otkriveno je da muškarci koji su učestvovali u vođenoj fizičkoj aktivnosti u slobodno vreme imaju manje šanse da razviju rak.
„Faktori načina života i njihova povezanost sa razvojem raka razlikuju se između muškaraca i žena“, objašnjava Sivenen.
„Ovo može biti zbog fizioloških razlika, kao što su varijacije i promene u sastavu tela tokom života. Pridržavanje zdravog načina života važno je i za nosioce Linčevog sindroma.“
