Pčele su društveni insekti. Njihova kolonija opstaje samo kao zajednica, a zdrave nove generacije su veoma važne. Stoga nije iznenađujuće što pčele ulažu značajnu brigu i sredstva u svoje potomstvo: pčele dojilje hrane mlade larve sokom od nektara i polena koji proizvode u žlezdi u glavi.
Međutim, polen, posebno, može sadržati ostatke raznih insekticida i drugih pesticida. Zbog toga je vrlo verovatno da su larve pčela izložene složenoj mešavini hemikalija.
Kakav uticaj insekticidi odobreni u EU imaju na razvoj pčela, sami i u kombinaciji sa fungicidima, posebno u koncentracijama koje se nalaze u životnoj sredini? Istraživači iz Biocentra Julius-Makimilians-Universitat (JMU) Vurzburg u Bavarskoj, Nemačka, istražili su ovo pitanje. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Zagađenje životne sredine.
Efekti kombinacija pesticida pri niskim dozama relevantnim za životnu sredinu su inače retko ispitivani. „Kao što pokazuje naša studija, ovo je hitno potrebno jer agensi mogu da interaguju i pojačaju jedni druge efekte“, objašnjava dr. student Sarah Manzer, prvi autor studije.
Takođe je moguće da se interakcije dešavaju samo pri niskim koncentracijama, a ne pri visokim koncentracijama, i obrnuto. „Postoje velike praznine u znanju koje smo sada uspeli da smanjimo sa još jednim delom slagalice“, kaže istraživač JMU.
Istraživači su uzgajali pčele u laboratoriji i mešali različite pesticide u njihovu hranu – u koncentracijama koje se javljaju u okruženju i u 10 puta većim dozama.
Tim JMU hranio je larve medonosnih pčela poslednjim neonikotinoidom koji je još uvek odobren u EU, acetamipridom — insekticidom koji se koristi protiv repice i drugih insekata sisača. Svi ostali neonikotinoidi, koji su se ranije koristili, sada su zabranjeni jer su se pokazali štetnim za pčele.
Istraživači su takođe hranili larve pčela mešavinom fungicida boskalida i dimoksistrobina, kao i kombinacijom neonikotinoida i dva fungicida.
Veća koncentracija samog neonikotinoida dovela je do značajno većeg mortaliteta larvi: 90,4% je preživelo u kontrolnoj grupi i samo 79,8% u grupi neonikotinoida. Manzer je takođe uspeo da utvrdi negativne dugoročne efekte: odrasle pčele koje su progutale neonikotinoid pošto su larve umrle znatno ranije od pčela u kontrolnoj grupi.
Oni su dostigli srednju starost od 26 dana, u poređenju sa 31 danom za kontrolne pčele. U ekološki relevantnoj koncentraciji, međutim, neonikotinoid nije imao uticaja na stope preživljavanja.
Ako je hrana za larve sadržavala samo dva fungicida, nije otkriven nikakav uticaj na smrtnost insekata. Međutim, pčele su bile lakše nakon izleganja iz stadijuma kukuljice od onih u kontrolnoj grupi. Dalja istraživanja će morati da pokažu da li je to relevantno za njihov dalji razvoj i ponašanje.
Istraživači su bili iznenađeni kada su hranili larve smešama hemikalija. Niža doza neonikotinoida u kombinaciji sa fungicidima je dovela do značajnog povećanja mortaliteta odraslih pčela, sa srednjom starošću od 27 dana u poređenju sa 31 dan starosti pčela u kontrolnoj grupi.
Inače bezopasna količina neonikotinoida tako postaje opasna u kombinaciji sa fungicidima. „Ovo je alarmantan nalaz, jer pčele dolaze u kontakt sa mnogo različitih pesticida zbog velikog radijusa leta“, kaže Manzer.
I još jedan neočekivani efekat desio se nakon hranjenja mešavinom: veća doza neonikotinoida — koja je sama po sebi imala štetne efekte — nije pokazala nikakav uticaj na smrtnost pčela kada se kombinuje sa fungicidima.
Kombinovani efekti koje su otkrili istraživači mogli bi da utiču na čitavo pčelinje društvo jer bi njihova sledeća generacija mogla biti oštećena. Osim toga, usamljene divlje pčele mogu biti posebno pogođene zbog direktnijeg dejstva pesticida, dok bi pčele u svojim velikim kolonijama mogle u određenoj meri ublažiti efekte pesticida.
Prema naučnicima iz Vircburga, dalji eksperimenti su ključni da bi se steklo još bolje razumevanje efekata mešavina pesticida.
