Svi se sećamo vesti o takozvanim „pandemijskim štenadima“ i sve većeg broja usvajanja kućnih ljubimaca u zemljama širom sveta pošto su blokade zbog COVID-19 zaustavile društveni život 2020.
Iznenadni porast posedovanja kućnih ljubimaca uglavnom se pripisuje ljudima koji traže udobnost i društvo od životinja kako bi se nosili sa stvarima kao što su izolacija, anksioznost i depresija. Međutim, nova sveobuhvatna studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Arhus i Kraljevskog koledža u Londonu, sugeriše da bi prednosti posedovanja kućnog ljubimca mogle biti precenjene.
Studija, nedavno objavljena u Mentalnom zdravlju i prevenciji, otkriva da vlasništvo nad kućnim ljubimcem ne nudi nužno emocionalni podsticaj koji mnogi ljudi očekuju.
Studija je pratila 6.018 osoba u Velikoj Britaniji tokom perioda od 12 meseci, procenjujući njihov nivo depresije, anksioznosti, anhedonije (gubitak zadovoljstva) i usamljenosti.
Suprotno popularnim pretpostavkama, studija nije pronašla dokaze da je vlasništvo kućnih ljubimaca poboljšalo ove ishode mentalnog zdravlja. U stvari, vlasnici kućnih ljubimaca su prijavili nešto lošije ishode mentalnog zdravlja u poređenju sa onima koji nisu vlasnici.
„Iako su istraživanja obavljena na ovu temu bila pomešana, bili smo iskreno iznenađeni kada smo otkrili da su vlasnici kućnih ljubimaca generalno iskusili nešto više nivoe depresije, anksioznosti i anhedonije tokom pandemije COVID-19“, kaže glavni autor studije prof. Kristin Parsons sa Odeljenja za kliničku medicinu i nastavlja:
„Ovo je u suprotnosti sa preovlađujućim javnim uverenjem da su kućni ljubimci korisni za mentalno zdravlje.“
Još jedno uobičajeno verovanje je da vlasnici pasa posebno imaju koristi od povećane fizičke aktivnosti i više strukturirane dnevne rutine, što zauzvrat može dovesti do poboljšanja mentalnog zdravlja.
Ovde su istraživači otkrili da su vlasnici pasa zaista skloniji svakodnevnom vežbanju (40% u poređenju sa 35% onih koji nisu vlasnici).
Međutim, ova povećana aktivnost nije bila u korelaciji sa boljim ishodima mentalnog zdravlja i nije pronađena značajna razlika između vlasnika pasa i onih koji nisu vlasnici u pogledu održavanja dnevne strukture.
Jedina oblast u kojoj vlasništvo kućnih ljubimaca pruža korist za mentalno zdravlje je veza sa usamljenošću. U popularnoj kulturi, trop „Mačke dame“ je usamljena, anksiozna žena sa problemima mentalnog zdravlja. Nova studija je takođe dala istraživačima priliku da testiraju neke od ovih kulturnih pretpostavki u odnosu na stvarnost.
Među pojedincima koji žive sami, vlasnici pasa i mačaka prijavili su nešto niže nivoe usamljenosti od onih bez kućnih ljubimaca. Iako su efekti bili mali, trčali su suprotno od usamljenog tropa „Mačka dama“.
Za one koji žive kao parovi, porodice ili cimeri, vlasnici kućnih ljubimaca nisu prijavili merljivu razliku u osećaju usamljenosti.
Dok su žene u studiji imale veću verovatnoću da poseduju mačke (30,3% u poređenju sa 22,7% kod muškaraca), one nisu bile usamljenije, depresivnije, anksiozne ili anhedonične od muškaraca koji su posedovali mačke.
Prema Parsonsovim rečima, ova nova studija će biti korisna u upravljanju očekivanjima o koristima za mentalno zdravlje posedovanja kućnih ljubimaca. Ona se nada da će rezultati iznijansirati percepciju javnosti i medijsku pokrivenost, za šta su ona i njen tim istraživača pokazali da idu u prilog pozitivnom narativu.
„Naši nalazi sugerišu da iako kućni ljubimci mogu da obezbede društvo, oni nikako nisu lek za sve probleme mentalnog zdravlja, posebno u stresnim vremenima poput pandemije“, kaže Parsons.
Dr Ketrin Jang, stariji autor, primećuje: „Ova studija doprinosi mešovitom telu istraživanja o vlasništvu kućnih ljubimaca i mentalnom zdravlju. Dok su neke prethodne studije sugerisale koristi, velika, longitudinalna priroda ovog istraživanja pruža čvrste dokaze o suprotnom.“
