Nedavna studija je otkrila slabu, ali uverljivu vezu između čačkanja nosa i povećanja rizika od razvoja demencije.
U slučajevima kada čačkanje po nosu oštećuje unutrašnja tkiva, kritične vrste bakterija imaju jasniji put do mozga, koji reaguje na njihovo prisustvo na način koji podseća na znakove Alchajmerove bolesti.
Ovde ima dosta upozorenja, ne samo da se dosadašnja istraživanja zasnivaju na miševima, a ne na ljudima, ali nalazi su definitivno vredni daljeg istraživanja – i mogli bi da poboljšaju naše razumevanje o tome kako Alchajmerova bolest počinje, što ostaje misterija.
Tim istraživača predvođen naučnicima sa Univerziteta Grifit u Australiji sproveo je testove sa bakterijom zvanom Chlamidia pneumoniae, koja može da zarazi ljude i izazove upalu pluća.
Bakterije su takođe otkrivene u većini ljudskih mozgova zahvaćenih kasnom demencijom.
Pokazalo se da kod miševa bakterije mogu da putuju uz olfaktorni nerv (pridruživši se nosnoj šupljini i mozgu). Štaviše, kada je došlo do oštećenja nazalnog epitela (tanko tkivo duž krova nosne šupljine), nervne infekcije su se pogoršavale.
To je dovelo do toga da mozak miša deponuje više amiloid-beta proteina – proteina koji se oslobađa kao odgovor na infekcije. Plakovi (ili nakupine) ovog proteina se takođe nalaze u značajnim koncentracijama kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
„Prvi smo koji su pokazali da Chlamidia pneumoniae može ići direktno u nos i u mozak gde može da izazove patologije koje liče na Alchajmerovu bolest“, rekao je neuronaučnik Džejms Sent Džon sa Grifit univerziteta u Australiji u oktobru 2022. studija je objavljena.
„Videli smo da se ovo dešava na modelu miša, a dokazi su potencijalno zastrašujući i za ljude.
Naučnici su bili iznenađeni brzinom kojom se C. pneumoniae zadržala u centralnom nervnom sistemu miševa, pri čemu se infekcija dogodila u roku od 24 do 72 sata. Smatra se da bakterije i virusi vide nos kao brz put do mozga.
Iako nije sigurno da će efekti biti isti kod ljudi, ili čak da su amiloid-beta plakovi uzrok Alchajmerove bolesti, ipak je važno pratiti obećavajuće tragove u borbi za razumevanje ovog uobičajenog neurodegenerativnog stanja.
„Moramo da uradimo ovu studiju na ljudima i potvrdimo da li isti put funkcioniše na isti način“, rekao je Sent Džon.
„To je istraživanje koje su predložili mnogi ljudi, ali još nije završeno. Ono što znamo je da su te iste bakterije prisutne kod ljudi, ali nismo razradili kako one dospeju tamo.“
Čakanje u nosu nije baš retka stvar. U stvari, moguće je da čak 9 od 10 ljudi to uradi… da ne spominjemo gomilu drugih vrsta (neke su malo veštije od drugih). Iako prednosti nisu jasne, studije poput ove bi trebalo da nam daju pauzu pre nego što izaberemo.
Planiraju se buduće studije o istim procesima kod ljudi – ali do tada, Sent Džon i njegove kolege sugerišu da čačkanje po nosu i čupanje dlaka iz nosa „nije dobra ideja“ zbog potencijalne štete koju nanosi zaštitnom tkivu nosa.
Jedno otvoreno pitanje na koje će tim tražiti odgovor je da li su povećane naslage amiloid-beta proteina prirodan, zdrav imuni odgovor koji se može preokrenuti kada se infekcija bori.
Alchajmerova bolest je neverovatno komplikovana bolest, kao što je jasno iz ogromnog broja studija o njoj i mnogih različitih uglova koje naučnici uzimaju u pokušaju da je razumeju – ali svako istraživanje nas dovodi malo bliže pronalaženju načina da je zaustavimo .
„Kada navršite 65 godina, vaš faktor rizika raste, ali mi razmatramo i druge uzroke, jer to nije samo starost – to je i izloženost životne sredine“, rekao je Sent Džon.
„I mislimo da su bakterije i virusi kritični.“
Istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.
