Pacijent drijema u stomatološkoj stolici uprkos strahu od predstojeće procedure. Naizgled neupadljiv čin, ali – za stomatologe upućene u najnovija istraživanja sna – ova crvena zastavica nagoveštava stanje opasno po život.
U pregledu istraživanja objavljenom u Journal of the American Dental Association, istraživači Rutgers Health-a identifikovali su stomatologe kao neočekivanog igrača u borbi protiv poremećaja sna koji ugrožavaju život.
Pregled sugeriše da stomatolozi imaju jedinstvene mogućnosti da pregledaju stanja kao što je opstruktivna apneja u snu, poremećaj koji pogađa milione Amerikanaca i koji je povezan sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, uključujući kardiovaskularne bolesti i neurodegeneraciju.
Takođe izaziva stomatologe da gledaju dalje od zuba i desni u širi pejzaž zdravlja pacijenata.
„Imamo sjajnu priliku da promenimo živote na bolje“, rekao je Dejvis Tomas, klinički vanredni profesor na Rutgers School of Dental Medicine i viši autor pregleda. „Stomatolozi mogu biti prva linija odbrane u identifikaciji poremećaja spavanja. Često vide simptome mnogo pre lekara. Indikatori poput škrgutanja zubima, ljuštenja jezika ili čak pacijenta koji drijema u stolici mogu biti rani znaci da se nešto više dešava.“
Poremećaji spavanja kao što je opstruktivna apneja u snu pogađaju više od polovine Amerikanaca u nekom trenutku njihovog života. Mnogi slučajevi ostaju nedijagnostikovani, ali stomatolozi mogu igrati važnu ulogu u smanjenju tih brojeva.
Pregled navodi nekoliko ključnih indikatora koje stomatološki kliničari treba da traže tokom pregleda, uključujući uvećane mišiće vilice, zaobljene ivice jezika, bele linije na obrazima, ograničenu vidljivost grla, uzorke istrošenosti zuba i sitne pukotine na zubima.
Ovi fizički znaci, u kombinaciji sa istorijom pacijenta i jednostavnim alatima za skrining, mogu pomoći stomatolozima da identifikuju rizične pacijente sa tačnošću do 80%.
„Više se ne radi samo o gledanju u zube“, rekao je Tomas. „Moramo da posmatramo celog pacijenta, od njihovog ponašanja u čekaonici do suptilnih znakova u njihovoj usnoj duplji.
Još jedan znak zabrinutosti, prema autorima pregleda, je bruksizam, uobičajeno poznat kao škrgutanje zubima. Suprotno dugotrajnim verovanjima, studije sugerišu da je škrgutanje zubima često simptom osnovnih problema sa spavanjem, a ne samostalan problem uzrokovan neusklađenošću zuba.
Predugo smo lečili simptome bez rešavanja osnovnog uzroka“, rekao je Tomas. „Razumevanjem neuronauke iza poremećaja spavanja, možemo pružiti sveobuhvatniju negu i potencijalno sprečiti ozbiljne zdravstvene komplikacije.“
Ova promena u perspektivi mogla bi imati dalekosežne implikacije. Identifikovanjem pacijenata sa rizikom od poremećaja spavanja, stomatolozi mogu olakšati ranu intervenciju, potencijalno sprečiti komplikacije kao što su hipertenzija, bolesti srca i moždani udar.
Da bi primenili ove nalaze, Tomas i njegov tim predlažu jednostavan protokol za stomatološke ordinacije: Uključite pitanja vezana za spavanje u obrasce istorije pacijenata. Ostale preporuke uključuju obuku stomatologa da prepozna fizičke znakove poremećaja spavanja i korišćenje validiranih alata za skrining kao što je STOP-BANG upitnik (hrkanje, umor, primećena apneja, krvni pritisak, indeks telesne mase, starost, veličina vrata, pol), koji skrininguje za opstruktivnu apneju u snu i uspostavljanje mreže upućivanja sa specijalistima za medicinu za spavanje.
„Ne tražimo od zubara da dijagnostikuju poremećaje spavanja“, rekao je Tomas. „Tražimo od njih da prepoznaju znakove i daju odgovarajuće preporuke. Ovaj jednostavan čin može biti spasonosni.“
Tomas preporučuje da stomatolozi koji žele da uključe skrining spavanja u svoju praksu počnu sa obrazovanjem.
„Prisustvujte konferencijama o medicini spavanja, pohađajte kurseve kontinuirane edukacije i budite u toku sa najnovijim istraživanjima“, rekao je on. „Što više učimo, više shvatamo koliko toga ne znamo – i koliko možemo da učinimo da pomognemo našim pacijentima.“