Aktuelni soj visoko patogene ptičje gripe, opšte poznat kao ptičji grip, postao je globalni problem. Virus je zahvatio mnoge milione ptica, neke druge životinjske vrste i mali broj ljudi.
Prošle nedelje, australijska vlada je izdala upozorenje stanovnicima koji putuju u Evropu, Severnu Ameriku, Južnu Ameriku i Aziju o riziku od ptičijeg gripa.
Upozorenje, objavljeno na veb lokaciji Smartraveller, uključivalo je savete kako bi se osiguralo da je vaša vakcina protiv gripa ažurna. Ako nameravate da putujete, to generalno znači da ste ove godine imali ubod protiv gripa, mada ako je prošlo 3-6 meseci od vakcinacije, trebalo bi da o tome razgovarate sa svojim lekarom.
Ali vakcina protiv sezonskog gripa koju dobijamo svake godine zapravo ne sprečava ptičji grip kod ljudi. Pa zašto se preporučuje u ovom kontekstu?
Smartraveller napominje da trenutno kruži nekoliko sojeva ptičjeg gripa.
Najzabrinjavajući soj, nazvan klada 2.3.4.4b, nastao je pre nekoliko godina od tipa gripa A (H5 ili A/H5) koji cirkuliše već nekoliko decenija.
Klade 2.3.4.4b prvenstveno pogađa ptice, uključujući divlje ptice i živinu. Imao je razorne efekte na populaciju ptica, kao i na farmere i druge uključene u industriju živine.
Poslednjih godina, klada 2.3.4.4b se prilagodila da inficira neke sisare. Nažalost, čini se da izaziva teške bolesti kod određenih životinja. Neki morski sisari su posebno teško pogođeni, pri čemu su prijavljeni slučajevi masovne smrtnosti foka slonova i morskih lavova. U Sjedinjenim Državama, ptičji grip se takođe proširio među mlečnim kravama.
U poređenju sa ogromnim brojem slučajeva kod životinja, relativno je mali broj ljudi zaraženih ptičijim gripom. Od 2003. godine, prijavljeno je 878 slučajeva gripa A/H5N1 kod ljudi, a mali deo njih je prijavljen od 2020. godine kada se prvi put pojavio klad 2.3.4.4b. Prijavljeni slučajevi su ljudi koji su bili u bliskom kontaktu sa zaraženim životinjama. Čini se da se ne širi od osobe do osobe.
Kao takav, rizik za putnike je nizak. Postoje neke situacije u kojima rizik može biti veći, kao što su ljudi koji posećuju žive pijace ili oni koji putuju posebno da rade sa divljim životinjama ili životinjama u proizvodnji hrane.
Infekcije kod ljudi sa H5 gripom mogu značajno da variraju po težini, od blagog konjunktivitisa do fatalne pneumonije. Čini se da su sojevi gripa H5 osetljivi na antivirusne lekove (oseltamivir, takođe poznat kao Tamiflu) i generalno se preporučuju za lečenje infekcije kod ljudi, ali nije jasno da li smanjuju rizik od smrti kod osoba sa teškom bolešću.
Do danas je u Australiji prijavljen jedan slučaj A/H5 gripa (a ne 2.3.4.4b) kod deteta koje se nedavno vratilo iz inostranstva.
Dok je klada 2.3.4.4b otkrivena na svim kontinentima osim Australije, drugi sojevi ptičjeg gripa (A/H7) su ovde prijavljeni ranije ove godine.
Sezonski grip se odnosi na sojeve gripa koji cirkulišu svake godine. Od pandemije COVID-a, tri različita soja su cirkulisala u različitim razmerama — grip A H1N1 (poticao od soja svinjskog gripa iz 2009.), grip A H3N2 (koji cirkuliše od 1968.) i soj gripa B. Zanimljivo je da je drugi soj gripa B (loza Iamagata) nestao tokom pandemije COVID-a.
Vakcine protiv sezonskog gripa sadrže najnovije varijante ovih tipova (A/H1N1, A/H3N2 i B) koje svake godine preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Oni su umereno efikasni, smanjujući rizik od hospitalizacije za oko 40%-60%.
Vakcine protiv gripa su prilično specifične u zaštiti koju pružaju. Za sezonske vakcine, čak i vrlo male promene koje se dešavaju u virusu iz godine u godinu su dovoljne da im omoguće da „pobegnu“ imunitetu izazvanom vakcinom. Stoga, vakcine protiv sezonskog gripa ne pružaju nikakvu zaštitu od A/H5 gripa.
Obrazloženje za preporuku putnicima da imaju vakcinu protiv gripa u kontekstu trenutne epidemije ptičijeg gripa je da vakcine protiv sezonskog gripa mogu pomoći u smanjenju rizika od istovremene infekcije i A/H5 i sezonskim sojem gripa.
Kada se to dogodi, postoji potencijal za „rekombinaciju“ genetskog koda oba virusna soja. Ovo bi moglo da ima prenosivost sezonskog ljudskog virusa sa ozbiljnošću virusa ptičjeg gripa. Soj svinjskog gripa iz 2009. nastao je rekombinacijom nekoliko sojeva tokom godina da bi postao prenosiviji kod ljudi.
Očigledno je da bi efikasnija vakcina uključivala soj H5, kako bi se stvorio imuni odgovor specifični za soj H5 gripa. Proizvođači vakcina razvili su vakcine protiv H5 tokom godina, ali do danas je samo Finska primenila H5 vakcinu u maloj grupi ljudi koji blisko sarađuju sa potencijalno zaraženim životinjama.
Trenutno se smatra da nivo rizika koji predstavlja H5 za ljude nije dovoljan da zahteva poseban program vakcinacije, pošto su potencijalne koristi male u poređenju sa troškovima i potencijalnim rizicima povezanim sa bilo kojim novim programom vakcine.
Vakcine protiv sezonskog gripa štite od infekcije gripom, a takođe mogu smanjiti rizik od istovremene infekcije sojevima ljudskog i ptičjeg gripa. Osim ptičjeg gripa, za većinu putnika koji ove godine nisu primili vakcinu protiv gripa, smanjenje rizika da bolest poremeti planove putovanja trebalo bi da bude dovoljan razlog da je dobiju.
Za one koji su već primili vakcinu protiv gripa ove sezone, slično kao kod uboda COVID-a, čini se da zaštita nakon vakcinacije vremenom slabi. Dakle, ako putujete na severnu hemisferu tokom zimskih meseci, a prošlo je više od 3-6 meseci od kada ste primili vakcinu protiv gripa, vaš lekar može da vam preporuči drugu vakcinu.
Ptičiji grip je samo mali rizik za većinu putnika, ali ljudi bi možda želeli da preduzmu razumne mere predostrožnosti, kao što je izbegavanje bliskog kontakta sa pticama na pijacama.
