Finerenon je smanjio sastav totalne prve i rekurentne srčane insuficijencije (HF) (hospitalizacije zbog HF ili hitne posete HF) i kardiovaskularne smrti kod pacijenata sa HF i blago smanjenom ili očuvanom ejekcionom frakcijom, prema međunarodnom kliničkom ispitivanju koje su vodili istraživači iz Brigama. i Ženska bolnica, jedan od osnivača sistema zdravstvene zaštite Mass General Brigham.
Događaji srčane insuficijencije i kardiovaskularna smrt bili su ređi u grupi koja je primala finerenon nego u grupi koja je primala placebo. Sve u svemu, stopa ozbiljnih neželjenih događaja bila je slična u svim grupama, ali stope hiperkalemije – povišenih nivoa kalijuma u krvi – bile su veće za grupu koja je uzimala finerenon.
Rezultati su predstavljeni na Kongresu Evropskog kardiološkog društva 2024. i objavljeni istovremeno u Nev England Journal of Medicine.
„Videli smo korist bez obzira na frakciju izbacivanja, pa čak i kod pacijenata koji su bili na drugim odobrenim terapijama“, rekao je glavni istraživač ispitivanja i odgovarajući autor Scott Solomon, MD, direktor Centra za ishode kliničkih ispitivanja u Mass General Brighamu i Edvardu D. Frohlich uvažena katedra u Brigamu i ženskoj bolnici.
„Ovaj lek predstavlja novu klasu lekova koji može postati stub terapije za ovu bolest.“
HF je progresivni pad sposobnosti srca da se puni i pumpa krv. Pogađa preko 60 miliona ljudi širom sveta. Približno polovina svih ljudi koji žive sa HF ima blago smanjenu ili očuvanu ejekcionu frakciju leve komore, stanje sa ograničenim mogućnostima lečenja. Ovi nalazi sugerišu da bi antagonist nesteroidnih mineralokortikoidnih receptora finerenon mogao predstavljati novu terapijsku opciju za pacijente.
Ispitivanje FINEARTS-HF dodelilo je 6.000 pacijenata da primaju ili finerenon ili placebo kao dodatak postojećim terapijama. Ograničenja ispitivanja uključuju nekoliko crnih pacijenata, iako je procenat crnih pacijenata bio proporcionalan njihovoj regionalnoj populaciji.
„Naša grupa nastavlja da proučava nove terapije za srčanu insuficijenciju“, rekao je Solomon. „Postoji ogroman rezidualni rizik kod ovih pacijenata i tako više prostora za nove terapije.“
