Kada je reč o merenju uticaja klimatske krize, skloni smo da padnemo na dve jednostavne metrike: ljudske žrtve i ekonomske gubitke. Ove tačke podataka su izuzetno korisne za razumevanje čemu bismo se izložili ako ne uspemo da smanjimo emisije, ali one obuhvataju samo deo patnje u ekstremnim vremenskim uslovima i kolapsu ekosistema.
Uzmimo, na primer, nedavnu studiju koja ispituje smrtnost uzrokovanu temperaturom. Velika hladnoća u Evropi ima tendenciju da bude smrtonosnija od njene vrućine. Od 1991. do 2020. bilo je oko osam puta više smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom nego onih povezanih sa toplotom. Naša planeta koja se zagreva je spremna da pomeri tu ravnotežu preko celog kontinenta.
Smrtni slučajevi uzrokovani toplotom mogli bi se utrostručiti u odnosu na postojeće nivoe do 2100. ako temperature porastu za 3°C – što je svet na pravom putu prema aktuelnim klimatskim politikama – na skoro 129.000 godišnje sa oko 44.000 godišnje. Ali smrtni slučajevi, koji će se u velikoj većini desiti kod ljudi starijih od 85 godina, samo su mali deo zdravstvenog opterećenja izazvanog ekstremnom vrućinom.
Kao što je Madeleine Thomson, šef odeljenja klimatskih uticaja i prilagođavanja u Vellcome, globalnoj dobrotvornoj fondaciji koja podržava zdravstvena istraživanja, rekla u odgovoru na studiju: „Ekstremna toplota ubija, ali takođe uzrokuje ozbiljne štete po zdravlje. Ove bolesti neće uticati samo na naše starije — već i na najmlađe članove društva i sve ostale.
Istraživanja sve više ističu efekte viška toplote na trudnice, na primer. Odgajanje novog ljudskog bića je težak posao, a žensko telo prolazi kroz nekoliko fizioloških promena da bi se to prilagodilo, uključujući povećanje količine krvi koja se pumpa kroz telo za 40%. Ove promene dovode trudnice u veći rizik od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.
Ne samo da su oni sa decom ranjiviji na vrućini, već je izlaganje visokim temperaturama okoline povezano sa lošim zdravstvenim ishodima i za majku i za bebu, kao što su povećana učestalost pobačaja, mrtvorođenih, prevremenih porođaja, urođenih mana, gestacionog dijabetesa, gestacionog hipertenzija i preeklampsija.
Studija u Indiji otkrila je da se rizik od pobačaja udvostručio za one žene koje su bile izložene ekstremnoj vrućini tokom svog rada. Žene u zemljama u razvoju su posebno ranjive jer je veća verovatnoća da će obavljati fizički rad napolju i imaju manji pristup hlađenju od onih u razvijenijim zemljama.
Ali implikacije utiču na sve. Studije u zemljama sa visokim dohotkom pokazale su oko 15% porasta rizika od prevremenog porođaja i mrtvorođenih tokom toplotnih talasa. Kako je za Bi-Bi-Si rekla Džejn Hirst, akademski akušer sa Instituta za globalno zdravlje Džordž, koja je doprinela indijskoj studiji, „štetni efekti (na trudnoću) mogu se videti na mnogo nižim temperaturama u umerenijim klimatskim uslovima, kao što je Velika Britanija.
Takođe mogu postojati dugoročni efekti na bebe. Sistematski pregled ograničenih postojećih istraživanja o zdravstvenim i socioekonomskim posledicama u kasnijem životu iz 2024. godine otkrio je da povećano izlaganje toploti tokom trudnoće može biti povezano sa lošijim obrazovnim učinkom i povećanim rizikom od srčanih bolesti i astme u detinjstvu.
Istraživači, sa sedištem na Univerzitetu Vitvatersrand u Južnoj Africi, takođe su videli veze sa smanjenim mentalnim zdravljem, uključujući veći rizik od poremećaja u ishrani i šizofrenije.
Takođe počinjemo da bolje razumemo kako periodi visokih temperatura negativno utiču na mentalno zdravlje uopšte. Kao što je napisala moja koleginica, kolumnistkinja Liza Džarvis, vrućina ne samo da čini da se svi osećamo iscrpljeno i razdražljivo, već i pogoršava „uobičajene poremećaje raspoloženja kao što su anksioznost i depresija, kao i ređa stanja poput šizofrenije i samopovređivanja“.
Verovatno ćemo pronaći više veza između toplote i zdravlja kako globalno zagrevanje bude čvršće. Misteriozna epidemija zatajenja bubrega u Šri Lanki verovatno se može pripisati ekstremnoj izloženosti toploti, dehidraciji i podzemnim vodama zagađenim pesticidima. Čak jedan od pet stanovnika u nekim tamošnjim žarištima je pogođen akutnim oštećenjem ili otkazom bubrega, pri čemu se stanje često javlja ili brzo napreduje.
Slična epidemija zabeležena je među radnicima migrantima koji su se vraćali iz Zaliva. Mladići su otišli od kuće zdravi i vratili se sa zatajenjem bubrega nakon što su bili izloženi brutalnoj vrućini na poslu. Istraživači su počeli da dokumentuju bolest bubrega i kod fizičkih radnika u drugim vrućim zemljama.
Zdravstveni uticaji ekstremne vrućine su već sa nama i protežu se daleko od tragičnih smrti koje se mogu sprečiti. Ipak, postoje ogromne praznine u znanju da bi se razumelo sve, od bioloških mehanizama koji su u osnovi štetnih posledica toplote do efikasnih rešenja.
Mnogi naučnici su naveli poteškoće u dobijanju sredstava za takva istraživanja, zbog njihove interdisciplinarne prirode, dok Rokfelerova fondacija, filantropska organizacija za medicinska istraživanja i finansiranje umetnosti, napominje da je samo 2% sredstava za adaptaciju i 0,5% ukupnog finansiranja za klimu posvećeno poboljšanje zdravstvenih ishoda. To treba da se promeni. Na kraju krajeva, naše zdravlje je naše bogatstvo, a klimatske promene ga već iscrpljuju.
