Kod nekih ljudi, novonastala depresija može proizaći iz istog nagomilavanja toksičnih plakova u mozgu koji su dugo bili povezani sa Alchajmerovom bolešću, prema novoj studiji.
„Naši nalazi pružaju dodatnu podršku simptomima depresije kao ranoj osobini pretkliničke Alchajmerove bolesti“, napisao je tim na čelu sa Ketrin Manro. Ona je neuropsiholog u Brigam i ženskoj bolnici u Bostonu.
„Nije da je depresija izazvala Alchajmerovu bolest, samo je patologija Alchajmerove bolesti koja je zahvatila ovaj deo mozga rezultirala simptomima depresije relativno rano u toku kursa“, objasnio je drugi stručnjak, dr Mark Gordon, koji nije bio uključen u studiju. .
On je šef neurologije u bolnici Northvell Zucker Hillside u Grejt Neku, Njujork.
Kako ističu bostonski istraživači, „neuropsihijatrijski simptomi, posebno depresija, su česti kod Alchajmerove bolesti“. Ali tačne veze između depresije i Alchajmerove bolesti su nejasne.
U novoj studiji, Munro i kolege su pratili stope simptoma depresije kod 154 osobe upisane u tekuću Harvardsku studiju starenja mozga. Nalazi su objavljeni u časopisu JAMA Netvork Open.
Svi nisu bili mentalno oštećeni dok su se pridružili studiji, a podaci su prikupljeni između 2010. i 2022. Ti podaci su uključivali rezultate PET skeniranja mozga svakog pacijenta jednom u dve do tri godine u proseku nešto manje od devet godina.
Ti snimci su tražili akumulaciju plakova amiloidnog proteina unutar moždanih tkiva – poznatog obeležja Alchajmerove bolesti.
Među ljudima koji su imali ili blage simptome depresije ili ih nisu imali kada su ušli u studiju, „sve veći simptomi depresije bili su povezani sa ranim akumulacijom amiloida u regionima mozga uključenim u emocionalnu kontrolu“, izvestila je Munroova grupa.
Oni primećuju da se ova veza između depresije i nakupljanja amiloida dogodila bez obzira da li su se problemi sa pamćenjem ili razmišljanjem već počeli pojavljivati.
Prema Gordonu, novi podaci pomažu da se razjasni neka zabuna oko veza između depresije i Alchajmerove bolesti.
„Mislim da je u prošlosti ovo možda bilo pogrešno shvaćeno kao ono što se zvalo ‘pseudo depresija’—da su ljudi koji su imali kognitivna oštećenja izgledalo da imaju simptome koji bi mogli imitirati depresiju“, objasnio je on. „Ali mislim da je postalo očigledno da depresija može biti vrlo rana manifestacija bolesti.“
Drugim rečima, ljudi ne postaju uvek depresivni kao rezultat mentalnih poteškoća povezanih sa Alchajmerovom bolešću – njihova depresija može biti povezana sa istim osnovnim nakupljanjem amiloida koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću.
„Mislim da ovaj rad pokazuje da stvarna neuropatologija bolesti u određenim delovima mozga može biti ono što pokreće relativno ranu prezentaciju simptoma depresije, nezavisno od kognitivnih simptoma“, rekao je Gordon.
Prema Munroovom timu, ovi uvidi bi mogli identifikovati depresiju kao potencijalni znak Alchajmerove bolesti kod ljudi sa rizikom – onu koja se javlja pre kognitivnih poteškoća.
Oni primećuju da rano otkrivanje Alchajmerove bolesti postaje važnije u eri u kojoj novoodobreni lekovi mogu pomoći u usporavanju bolesti.
Prema Gordonu, postoji čak i mogućnost da ovi lekovi, usmereni na amiloid, mogu da obuzdaju kognitivni pad plus bilo kakve emocionalne probleme / probleme u ponašanju, kao što je depresija.
On je, međutim, naglasio da su sva ova istraživanja u ranoj fazi, tako da „to još ne znamo“, sigurno.
Istraživači iz Bostona su se složili da bi simptomi depresije mogli jednog dana postati deo kontrolne liste za dijagnozu Alchajmerove bolesti.
Nalazi „podvlače važnost praćenja novih i sve većih afektivnih [emocionalnih] simptoma pored kognitivnih promena kod starijih odraslih koji se javljaju u psihijatrijskim klinikama i prilikom skrininga za Alchajmerovu bolest“, rekli su oni.