Tempo kojim mozak stari može značajno da varira među pojedincima, što dovodi do jaza između procenjene biološke starosti mozga i hronološke starosti (stvarnog broja godina koje je osoba živela).
Na ovaj jaz mogu uticati različiti faktori, uključujući fizičke (npr. zagađenje) i društvene (npr. socioekonomske ili zdravstvene nejednakosti) izloženosti, posebno kod starenja i demencije. Do sada je bilo nejasno kako ovi kombinovani faktori mogu ili ubrzati ili odložiti starenje mozga u različitim geografskim populacijama.
Sada, u revolucionarnoj studiji objavljenoj u časopisu Medicina prirode, istraživači sa Globalnog instituta za zdravlje mozga na Triniti koledžu u Dablinu predvodili su širi tim međunarodnih kolega da razviju inovativne mere starenja mozga koristeći napredne moždane satove zasnovane na dubokom učenju moždanih mreža.
Ova studija je uključivala raznolik skup podataka od 5.306 učesnika iz 15 zemalja, uključujući učesnike iz SAD, Latinske Amerike (LAC), Evrope i Azije.
Podaci iz Irske su integrisani sa drugim zemljama EU za ovu studiju. Analizom podataka sa funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) i elektroencefalografije (EEG), istraživači su kvantifikovali starosne razlike u mozgu kod zdravih osoba i onih sa neurodegenerativnim stanjima kao što su blago kognitivno oštećenje (MCI), Alchajmerova bolest i degeneracija frontotemporalnog režnja (FTLD). .
Studija je otkrila da populacije iz zemalja sa većim nejednakostima generalno pokazuju starije dobi mozga. Ovaj efekat se pokazao na velikom, geografski raznolikom uzorku, uključujući učesnike iz zemalja sa visokim i niskim do srednjim prihodima. Ovo ubrzano starenje bilo je posebno evidentno u regionima mozga koji su najranjiviji na starenje, posebno u onima koji uključuju frontoposteriorne mreže.
Studija je otkrila da su strukturna socioekonomska nejednakost, zagađenje vazduha i teret zaraznih i nezaraznih bolesti bili značajni prediktori povećanog jaza u godinama mozga, posebno u zemljama u nepovoljnijem položaju. Učesnici sa dijagnozom demencije, posebno Alchajmerove bolesti, pokazali su najkritičnije razlike u uzrastu mozga.
Istraživanje je takođe istaklo polne razlike u starenju mozga, pri čemu su žene u zemljama LAC-a pokazale veće razlike u godinama mozga, posebno kod onih sa Alchajmerovom bolešću. Ove razlike su bile povezane sa biološkim polnim i polnim disparitetima u zdravstvenim i socijalnim uslovima. Ovi nalazi naglašavaju ulogu ekoloških i društvenih ekspozoma u disparitetima zdravlja mozga.
Rezultati ove studije imaju duboke implikacije na neuronauku i zdravlje mozga, posebno u razumevanju interakcije između makro faktora (ekspozoma) i mehanizama koji leže u osnovi starenja mozga u različitim populacijama u zdravom starenju i demenciji.
Pristup studije, koji integriše više dimenzija različitosti u istraživanje zdravlja mozga, nudi novi okvir za personalizovanu medicinu. Ovaj okvir bi mogao biti ključan za identifikaciju pojedinaca u riziku od neurodegenerativnih bolesti i razvoj ciljanih intervencija za ublažavanje ovih rizika.
Štaviše, rezultati studije naglašavaju važnost razmatranja biološke uključenosti ekoloških i društvenih faktora u politike javnog zdravlja. Kreatori politike mogu da smanje razlike u godinama mozga i promovišu zdravije starenje među populacijama baveći se pitanjima kao što su socioekonomska nejednakost i zagađenje životne sredine.
Agustin Ibanjez, dopisnik i vodeći autor, profesor je zdravlja mozga na Globalnom institutu za zdravlje mozga (GBHI) u Trinitiju i Medicinskom fakultetu u Trinitiju i direktor Latinoameričkog instituta za zdravlje mozga (BrainLat). Rekao je: „Starost vašeg mozga nije samo u godinama – već o tome gde i kako živite. Inovativna upotreba kompjuterskih alata za neuronauku u velikom, raznolikom uzorku pružila je vredan uvid u to kako različita izlaganja mogu izazvati ubrzano ili odloženo starenje mozga —suštinsko razmatranje za kreatore politike.“
