U potrazi za novim načinima borbe protiv raka dojke, naučnici sa Medicinske škole Duke-NUS otkrili su iznenađujuću ulogu proteina koji je generalno povezan sa rastom raka. Otkrili su da kod raka dojke sa pozitivnim estrogenskim receptorima (ER+) ovaj protein umesto toga deluje kao supresor tumora.
ER+ rak dojke čini oko 80% svih dijagnoza raka dojke, ali skoro 50% žena kojima je dijagnostikovan doživi recidiv nakon početnog lečenja.
Neočekivano otkriće suprotstavlja se dugotrajnim stavovima da protein, poznat kao Gα13, deluje kao akcelerator rasta ćelija raka, kao što se vidi kod sličnih G-proteina. Ovo najnovije otkriće, objavljeno u časopisu Istraživanje raka dojke, je prva studija koja je identifikovala Gα13 kao tumor supresor u solidnim tumorima. Ovo bi moglo dovesti do novih personalizovanih pristupa lečenju raka dojke koji uključuju ispitivanje nivoa Gα13 i drugih proteina.
dr Lalita Subramanjan, dr. diplomirao na Duke-NUS-u i sada postdoktorski saradnik na Odseku za farmakologiju i biologiju raka Univerziteta Duke, koji je prvi autor rada, rekao je: „Naši nalazi osporavaju prethodnu ideju da Gα13 univerzalno promoviše rast raka kod različitih tipova tumora. , pronašli smo dokaze koji sugerišu da Gα13 može pomoći da poremeti štetne puteve kod raka dojke pozitivnog na estrogenski receptor, potencijalno usporavajući ili zaustavljajući rast ćelija raka.
„Ovo čini otkriće zaštitne uloge Gα13 još značajnijim, jer se bavi kritičnim jazom u razumevanju kako različiti molekularni putevi doprinose progresiji raka.“
Nalazi studije imaju implikacije za novi pravac u strategijama lečenja. Vanredni profesor Iap Ioon Sim, Odeljenje za medicinsku onkologiju dojke i ginekološku onkologiju Nacionalnog centra za rak u Singapuru, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je: „Zanimljivo je da se efekti GNA13 proteina razlikuju u različitim tipovima ćelija raka dojke.
„Ovi nalazi naglašavaju složenost biologije raka i potrebu da se razume uloga različitih molekula i puteva u različitim okruženjima. Nadamo se da ovo znanje može olakšati razvoj novih strategija za lečenje raka dojke u bliskoj budućnosti.“
Uprkos različitim napretcima u lečenju, rak dojke ostaje najdijagnostikovaniji rak širom sveta i vodeći je uzrok smrti od raka kod žena, uzrokujući otprilike 685.000 smrtnih slučajeva u 2020.
U Singapuru, rak dojke je najčešći rak među ženama, što predstavlja skoro jednu od tri dijagnoze raka kod žena, prema Singapurskom društvu za rak. Ovo naglašava dubok uticaj bolesti na zdravlje žena, kao i hitnu potrebu za efikasnijim tretmanima.
Rak dojke je složena bolest, koja se sastoji od različitih tipova koji različito reaguju na tretmane. Pristup tretmanu varira u zavisnosti od molekularnog podtipa.
Gα13 deluje kao glasnik unutar ćelija, prenoseći signale sa površine ćelije u unutrašnjost ćelije, aktivirajući kaskadu reakcija koje utiču na ponašanje ćelije, uključujući način na koji raste, deli se i reaguje na okruženje. Nalazi studije otkrivaju ranije nepoznatu vezu između signalizacije Gα13 i hormona estrogena, važne determinante raka dojke. Zajedno, oni kontrolišu istaknuti onkogen, MIC i rast ćelija raka.
Vanredni profesor Mei Vang iz Duke-NUS-ovog programa za biologiju raka i matičnih ćelija i ko-korespondentni autor studije, prokomentarisao je: „Osim što proširujemo naše razumevanje Gα13 i srodnih proteina u formiranju raka, naši nalazi takođe nude novu perspektivu ciljanja rekurentni ER+ karcinomi.
„Dok tretmani za ER+ karcinom dojke prvenstveno ciljaju ER signalizaciju, skoro polovina ovih pacijenata razvija otpornost na takvu terapiju tokom vremena. Otkriće Gα13 kontrole estrogenske signalizacije i funkcije MIC, nudi nove načine za suzbijanje rezistentnog ER+ raka dojke.“
Tokom studije, takođe je primećena korelacija između nižih nivoa Gα13 i lošijih ishoda preživljavanja pacijenata kod pacijenata sa ER+ rakom dojke, što dodatno podržava zaštitnu ulogu Gα13 protiv ER+ raka dojke.
Istraživači planiraju da prošire svoju studiju kako bi istražili ulogu Gα13 u drugim kancerima osetljivim na hormone, i primenom ovih principa na druge čvrste vrste raka.
Profesor Patrik Tan, viši prodekan za istraživanje u Duke-NUS, dodao je: „Ova studija označava definisan i značajan napredak, sa potencijalnim implikacijama na strategije lečenja raka. Razumevanje ovih molekularnih mehanizama utire put za ciljani razvoj lekova, koji bi mogao da unapredi efikasnost lečenja raka dojke i na kraju poboljšati stopu preživljavanja i kvalitet života za one koji su pogođeni ovom razornom bolešću.“