Kognitivne funkcije, poznate i kao intelektualne funkcije, obuhvataju razmišljanje, razumevanje, pamćenje, jezik, računanje i rasuđivanje i obavljaju se u velikom mozgu. Prefrontalni korteks (PFC), koji se nalazi u frontalnom režnju moždane kore, upravlja ovim funkcijama.
Studije su pokazale da vežbanje poboljšava kognitivne funkcije kroz mehanizme kao što su poboljšani cerebralni protok krvi, strukturne promene u mozgu i promocija neurogeneze.
Međutim, 81% dece širom sveta ne bavi se dovoljno fizičkom aktivnošću, što dovodi do visokog nivoa sedentarnog ponašanja i nedovoljnog vežbanja. Ovaj nedostatak fizičke aktivnosti izaziva zabrinutost zbog njegovog negativnog uticaja na zdrav razvoj mozga i kognitivne funkcije dece.
Studija objavljena 6. jula 2024. u časopisu Naučni izveštaji, koju je uradio student doktorskih studija Takashi Naito sa Fakulteta sportskih nauka Univerziteta Vaseda, zajedno sa profesorima Kaori Ishii i Koichiro Oka sa Fakulteta sportskih nauka Univerziteta Vaseda, nudi uvid u potencijal rešenja.
Studija je istraživala efekte kratkotrajnih i laganih vežbi na povećanje cerebralnog krvotoka kod dece.
„Naš cilj je da razvijemo program vežbi laganog intenziteta koji je dostupan svima, sa ciljem da poboljšamo funkciju mozga i smanjimo sedentarno ponašanje dece. Nadamo se da ćemo promovisati i implementirati ovaj program u školama kroz zajedničke napore“, kaže Naito.
Da biste poboljšali kognitivne performanse, neophodno je razviti programe vežbanja koji povećavaju cerebralni protok krvi. Dok su prethodne studije utvrdile koristi od umerenih do snažnih vežbi za kognitivne funkcije, promene u cerebralnom protoku krvi tokom vežbi laganog intenziteta, posebno kod dece, još nisu istražene.
Da bi se rešio ovaj jaz, tim je sproveo eksperimentalnu studiju kako bi ispitao efekte kratkoročnih vežbi svetlosnog intenziteta na hemodinamiku prefrontalnog korteksa (PFC). Fokusirali su se na vežbe koje se lako mogu izvoditi na licu mesta bez posebne opreme, poput istezanja. U tu svrhu je korišćena funkcionalna bliska infracrvena spektroskopija (fNIRS), tehnika snimanja koja meri promene u cerebralnom krvotoku kroz koncentracije oksi-Hb.
Istraživanjem je obuhvaćeno 41 zdravo dete u rasponu od petog razreda osnovne do treće godine srednje škole. Deca su naučila sedam različitih vrsta vežbi niskog intenziteta uz prateće mere bezbednosti. Ove vežbe su uključivale istezanje nagore, istezanje ramena, krugove lakta, okretanje trupa, pranje ruku, palac i prstić i ravnotežu jedne noge.
Vežbe su se izvodile sedeći, osim ravnoteže jedne noge, sa obrascima pokreta koji su trajali 10 i 20 sekundi. Istraživači su zabeležili i uporedili nivoe oksi-Hb u mirovanju i tokom vežbanja.
Rezultati studije su bili veoma obećavajući, pokazujući značajno povećanje nivoa oksi-Hb u više regiona PFC tokom svih oblika vežbanja u poređenju sa stanjem mirovanja. Međutim, nije primećena značajna promena u nivou oksi-Hb tokom statičkog istezanja sa kretanjem u jednom pravcu.
„Kombinovanjem vrsta vežbi koje lako povećavaju protok krvi u PFC-u identifikovanih u ovoj studiji, moguće je razviti program vežbanja u koji svako može lako da se uključi kako bi poboljšao izvršne funkcije dece. Takođe se može koristiti u budućnosti za sprečavanje kognitivni pad kod odraslih i starijih“, objašnjava Naito.
Zaključno, ova studija predstavlja značajan korak napred u borbi protiv sedentarnog načina života i aktiviranju moždanih funkcija kod dece, čime se podržava njihov fizički i mentalni rast.
Iako je ova studija pokazala da čak i kratkotrajne vežbe niskog intenziteta mogu povećati cerebralni protok krvi u prefrontalnom korteksu, potrebna su buduća istraživanja kako bi se potvrdilo da li takve vežbe zaista dovode do poboljšanja kognitivnih funkcija.