Studija objavljena u časopisu iScience otkrila je značajne nalaze u vezi sa ranim senzomotoričkim karakteristikama i kognitivnim sposobnostima mališana kojima je kasnije dijagnostikovan poremećaj autističnog spektra (ASD). Istraživanje, koje vodi Kristina Denisova, profesorka psihologije i neuronauke u CUNI Graduate Centru i Kvins koledžu, čini važan korak ka boljem razumevanju ASD-a kako bi se mogle razviti preciznije, individualno prilagođene intervencije.
Poremećaj autističnog spektra, koji se obično dijagnosticira u dobi od 4 do 5 godina, je neurorazvojni poremećaj sa složenim i raznovrsnim prezentacijama, uključujući atipične komunikacije i restriktivne i ponavljajuće obrasce ponašanja. Štaviše, kognitivne sposobnosti su često niže kod osoba sa ASD.
Uprkos utvrđenoj vezi između nižeg kvocijenta inteligencije (IK) u detinjstvu i buduće dijagnoze ASD-a, ne pokazuju sva deca sa ASD-om niže kognitivne sposobnosti tokom detinjstva. Studija se bavi kritičnim jazom u znanju u vezi sa ranim karakteristikama koje razlikuju decu sa različitim kognitivnim sposobnostima koja kasnije razvijaju ASD.
Istraživački tim je istraživao odnos između pokreta i kognitivnih sposobnosti kod mališana pre njihove dijagnoze ASD-a, kako tokom spavanja tako i tokom budnog stanja. Studija je postavila dva ključna pitanja: Da li deca sa ASD sa nižim IK-om pokazuju izmenjeno kretanje tokom spavanja u poređenju sa decom sa višim IK-om? Pored toga, da li su niže motoričke veštine tokom budnog stanja karakteristične za decu sa nižim IK-om sa ASD-om u poređenju sa onima sa višim IK-om mališana sa ASD-om?
Istraživanje je sprovedeno u dve etape. U prvom uzorku, tim je ispitao senzomotoričke karakteristike dobijene funkcionalnom magnetnom rezonancom u snu (fMRI) kod 111 mališana sa ASD. U drugom, nezavisnom uzorku, analizirali su senzomotoričko funkcionisanje tokom budnosti kod preko 1.000 mališana sa ASD-om, kategorisanih prema nižim naspram viših kognitivnih sposobnosti.
Nalazi su otkrili da mališani sa ASD-om i nižim IK-om imaju značajno izmenjene senzomotoričke karakteristike u poređenju sa malom decom sa ASD-om i višim IK-om. Zanimljivo je da se senzomotoričke karakteristike dece sa ASD sa višim IK-om gotovo nisu razlikovale od dece koja se obično razvijaju (TD). Ovo sugeriše da veći koeficijent inteligencije može dati otpornost na atipično senzomotorno funkcionisanje, i obrnuto, da loše senzomotoričko funkcionisanje može biti ključni marker za niži IK kod autizma u detinjstvu.
Štaviše, studija je otkrila da su mala deca sa nižim IK ASD dosledno pokazivala niže bruto motoričke veštine u različitim uzrastima (6, 12, 18, 24 i 30 meseci). Ovaj poremećaj u ranom senzomotornom učenju tokom kritičnih razvojnih perioda ukazuje na potencijalnu ranjivost u motoričkom kontrolnom kolu mozga, povezanu sa nižim kognitivnim sposobnostima kod mališana koji kasnije dobiju dijagnozu ASD.
„Implikacije ovih nalaza su dalekosežne“, rekla je Denisova. „Oni naglašavaju potrebu za preciznijim, prilagođenim intervencijama za decu sa ASD, posebno onu sa nižim kognitivnim sposobnostima. Intervencije za autističnu decu sa nižim IK-om će možda morati da se fokusiraju na poboljšanje i senzomotoričkih i kognitivnih veština, dok intervencije za autističnu decu sa višim IK-om mogli bi dati prednost iskorištavanju svojih snaga kako bi ublažili potencijalne posledice mentalnog zdravlja.“
Denisova je naglasila važnost budućih istraživanja u ovoj oblasti, posebno uključivanja porodica sa nedostatkom usluga koje se suočavaju sa preprekama u pristupu uslugama rane intervencije.
Ovo istraživanje je omogućeno uz podršku Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje Nacionalnog instituta za zdravlje. Istraživanje u laboratoriji Denisova takođe podržava Inicijativa za istraživanje autizma Simons fondacije i fondovi za pokretanje fakulteta.
