ALS dijagnoza i preživljavanje povezano sa metalima u krvi, urinu

ALS dijagnoza i preživljavanje povezano sa metalima u krvi, urinu

Ljudi sa višim nivoima metala koji se nalaze u krvi i urinu imaju veću verovatnoću da će dobiti dijagnozu – i umrijeti od – amiotrofične lateralne skleroze ili ALS, sugeriše studija koju je predvodio Univerzitet u Mičigenu.

Istraživači su znali da je ALS, retko, ali fatalno neurodegenerativno stanje, pod uticajem genetskih faktora i faktora životne sredine, uključujući izloženost pesticidima i metalima.

Ova najnovija studija ispitala je nivoe metala u krvi i urinu ljudi sa i bez ALS-a, otkrivajući da je izloženost pojedinačnim metalima i mešavinama metala povezana sa većim rizikom za ALS i kraćim preživljavanjem.

Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of Neurology Neurosurgery & Psychiatry.

„Jačanje našeg razumevanja važnosti izloženosti metalima kao faktoru rizika za ALS je od suštinskog značaja za buduću ciljanu prevenciju bolesti i poboljšane terapijske strategije“, rekao je stariji autor Stephen Goutman, MD, M.S., direktor Pranger ALS klinike i saradnik direktor ALS centra izvrsnosti na Univerzitetu u Mičigenu.

„Nekoliko epidemioloških studija povezalo je izloženost metalu sa rizikom od ALS-a. Bez obzira na to, ostaje nam ključno da razumemo kako se ove mešavine metala povezuju sa rizikom i preživljavanjem ALS-a i da identifikujemo ko je u najvećem riziku od izlaganja ili ko je najpodložniji izloženosti. “

Goutmanov tim je izmerio nivoe metala u uzorcima plazme i urina kod preko 450 ljudi sa ALS-om i skoro 300 ljudi bez tog stanja.

Otkrili su da su povišeni nivoi pojedinačnih metala, uključujući bakar, selen i cink, značajno povezani sa većim rizikom od ALS-a i ranijem smrću.

Zatim su koristili ove rezultate da kreiraju ekološke ocene rizika od ALS-a, slične rezultatima poligenskog rizika koji su prethodno razvijeni u U-M. Ocene rizika po životnu sredinu su pokazale da su mešavine metala u plazmi i urinu povezane sa oko tri puta većim rizikom od bolesti.

U ovoj studiji, uključivanje skora poligenskog rizika za ALS za procenu potencijalnog moderacionog efekta osnovnih genetskih faktora nije promenilo vezu između izloženosti metalu i rizika od bolesti ili preživljavanja.

„Dok nekoliko studija sugeriše da faktori životne sredine poput metala utiču na genetske varijante kako bi uticali na početak, progresiju i ozbiljnost ALS-a, naša studija je otkrila da računanje poligenih rezultata rizika za ALS nije uticalo na odnos između izloženosti metalu i ALS-a“, rekao je ko- autor Keli Bakulski, dr, vanredni profesor epidemiologije na Školi javnog zdravlja Univerziteta u Mičigenu.

„Odnosi između gena i okruženja u vezi sa rizikom od bolesti su složeni, a budući uvidi u druge genetske faktore ili puteve koji mogu biti uključeni u rizik od ALS-a i metabolizam metala mogu poboljšati naše razumevanje.“

Istraživači su takođe otkrili da su učesnici koji rade u zanimanjima sa većom verovatnoćom izloženosti metalima imali povećan nivo mešavine metala u krvi i urinu.

Ovo podseća na prethodnu studiju istraživačkog tima koja je otkrila da su ljudi sa ALS-om prijavili veću izloženost metalima na radnom mestu pre dijagnoze.

„Ovi nalazi naglašavaju neophodnost uzimanja u obzir faktora na radnom mestu i okoline prilikom procene ukupnog rizika od izloženosti osobe“, rekao je prvi autor Dae Giu Jang, dr.

Izbegavanjem visokorizičnih aktivnosti povezanih sa izloženošću metalu, kaže Goutman, pojedinci mogu smanjiti svoju ukupnu izloženost i potencijalno ublažiti rizik.

„Naše buduće istraživanje će se dalje fokusirati na to koje izloženosti imaju najjače asocijacije i njihove implikacije na bolest“, rekao je on.