Milioni slučajeva demencije mogu se sprečiti ili odložiti smanjenjem niza faktora rizika kao što su pušenje ili zagađenje vazduha, prema novoj velikoj studiji, iako spoljni stručnjaci upozoravaju da takve mere mogu ići samo tako daleko.
Oslabljujuće stanje, koje progresivno oduzima ljudima njihova sećanja, kognitivne sposobnosti, jezik i nezavisnost, trenutno pogađa više od 55 miliona ljudi širom sveta.
Demenciju izaziva niz bolesti, od kojih je najčešća Alchajmerova bolest.
Ogroman pregled dostupnih dokaza objavljen u sredu u časopisu The Lancet kaže da je „potencijal za prevenciju visok“ u borbi protiv demencije.
Studija prati prethodni izveštaj iz 2020. koji je takođe naglasio važnost prevencije.
U to vreme, međunarodni tim istraživača je procenio da je 40 odsto slučajeva demencije povezano sa 12 faktora rizika.
Faktori su uključivali ljude sa nižim stepenom obrazovanja, probleme sa sluhom, visok krvni pritisak, pušenje, gojaznost, depresiju, fizičku neaktivnost, dijabetes, prekomerno konzumiranje alkohola, traumatske povrede mozga, zagađenje vazduha i društvenu izolaciju.
Najnovije ažuriranje dodaje još dva faktora rizika: gubitak vida i visok holesterol.
Skoro polovina demencija bi teoretski mogla biti sprečena eliminacijom ovih 14 faktora rizika“, navodi se u studiji.
Decenijama istraživanja i milijarde dolara nisu uspeli da proizvedu lek ili istinski efikasan lek za demenciju.
Ali od početka prošle godine, dva tretmana za Alchajmerovu bolest su odobrena u Sjedinjenim Državama: Biogenov lekanemab i Eli Lilijev donanemab.
Oni rade tako što ciljaju na nakupljanje dva proteina – tau i amiloid beta – koji se smatraju jednim od glavnih načina na koji bolest napreduje.
Međutim, koristi od lekova ostaju skromne, imaju ozbiljne neželjene efekte i često su veoma skupi.
Za razliku od SAD, Evropska unija je prošle nedelje odbila da odobri lekanemab i još uvek razmatra donanemab.
Neki istraživači se nadaju da činjenica da novi lekovi uopšte funkcionišu znači da će otvoriti put efikasnijim tretmanima u budućnosti.
Drugi više vole da se fokusiraju na načine za sprečavanje demencije na prvom mestu.
Masud Husain, neurolog sa britanskog Univerziteta u Oksfordu, rekao je da bi fokusiranje na faktore rizika „bilo daleko isplativije od razvoja visokotehnoloških tretmana koji su do sada bili razočaravajući u svom uticaju na ljude sa utvrđenom demencijom“.
Studiju Lancet pozdravili su stručnjaci iz te oblasti, među kojima je teško diskutabilan značaj prevencije.
Međutim, neki su rekli da ideju da se skoro polovina svih slučajeva demencije može sprečiti treba staviti u perspektivu.
Nije dokazano da faktori rizika direktno izazivaju demenciju, kako su priznali autori studije.
Na primer, može li demencija biti ta koja uzrokuje depresiju, a ne obrnuto?
Takođe je teško odvojiti faktore rizika jedan od drugog, iako su istraživači pokušali.
Neki bi mogli biti suštinski povezani, kao što su depresija i izolacija, ili pušenje i visok krvni pritisak.
Iznad svega, mnogi faktori rizika su društvene pošasti za koje se odavno pokazalo da je gotovo nemoguće u potpunosti rešiti.
Studija izlaže različite preporuke u rasponu od ličnih – kao što je nošenje kacige dok vozite bicikl – do vladinih, kao što je poboljšanje pristupa obrazovanju.
„Nije jasno da li bismo ikada mogli u potpunosti da eliminišemo bilo koji od ovih faktora rizika“, rekao je za AFP Čarls Maršal, neurolog sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu.
„Već imamo javne zdravstvene programe za smanjenje pušenja i hipertenzije (visok krvni pritisak), pa koliko bismo još mogli da uradimo?“
Tara Spires-Jones, neuronaučnik sa Univerziteta u Edinburgu, rekla je da je važno da „ne krivimo ljude koji žive sa demencijom za njihovu bolest mozga“.
To je zato što je „jasno da veliki deo demencije nije mogao da se spreči zbog gena i stvari koje su van kontrole ljudi, poput mogućnosti za obrazovanje u detinjstvu“, dodala je ona.
