Decenijama su mreže za krevet tretirane insekticidima i režimi prskanja insekticida u zatvorenom prostoru bili važni — i veoma uspešni — tretmani protiv komaraca koji prenose malariju, opasnu globalnu bolest. Ipak, neko vreme, ovi tretmani su takođe suzbili nepoželjne kućne insekte poput stenica, bubašvaba i muva.
Sada, nova studija Državnog univerziteta Severne Karoline koja pregleda akademsku literaturu o kontroli štetočina u zatvorenom prostoru pokazuje da kako su insekti u domaćinstvu razvili otpornost na insekticide koji ciljaju na komarce, povratak ovih stenica, bubašvaba i muva u domove je doveo do nepoverenja zajednice i često odustajanje od ovih tretmana – i porast stope malarije.
Rad se pojavljuje u Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences.
Ukratko, mreže za krevet i tretmani sa insekticidima koji su bili toliko efikasni u sprečavanju ujeda komaraca — a samim tim i malarije — sve više se smatraju uzrocima ponovnog izbijanja štetočina u domaćinstvu.
„Ove mreže za krevet tretirane insekticidima nisu imale za cilj da ubiju kućne štetočine poput stenica, ali su bile zaista dobre u tome“, rekao je Kris Hejs, dr. student i ko-korespondent autor rada koji opisuje rad. „To je ono što se ljudima zaista dopalo, ali insekticidi više ne deluju tako efikasno na štetočine u domaćinstvu.“
„Neciljani efekti su obično štetni, ali u ovom slučaju su bili korisni“, rekao je Kobi Šal, uvaženi profesor entomologije Blanton J. Vitmir u državi NC i ko-korespondentni autor rada.
„Vrednost za ljude nije nužno bila u smanjenju malarije, već u ubijanju drugih štetočina“, dodao je Hejs. „Verovatno postoji veza između upotrebe ovih mreža i široko rasprostranjene otpornosti na insekticide kod ovih kućnih štetočina, barem u Africi.“
Istraživači dodaju da bi drugi faktori – glad, rat, podela između sela i gradova i raseljavanje stanovništva, na primer – takođe mogli da doprinesu porastu stope malarije.
Da bi napravio pregled, Hejs je pročešljao akademsku literaturu kako bi pronašao istraživanja o unutrašnjim štetočinama kao što su stenice, bubašvabe i buve, kao i radove o malariji, mrežama za krevet, pesticidima i kontroli štetočina u zatvorenom prostoru. Pretraga je dala više od 1.200 radova, koji su – nakon iscrpnog procesa recenzije – svedeni na konačan broj od 28 recenziranih radova koji ispunjavaju neophodne kriterijume.
Jedan rad — istraživanje 2022. na 1.000 domaćinstava u Bocvani — pokazalo je da, dok je 58% najviše zabrinuto zbog komaraca u kućama, više od 40% je najviše zabrinuto za bubašvabe i muve.
Hejs je rekao da je nedavni rad — objavljen nakon što je završena ova revizija države NC — pokazao da ljudi okrivljuju prisustvo stenica na mrežama za krevet.
„Postoje neki dokazi da ljudi prestaju da koriste mreže za krevet kada ne kontrolišu štetočine“, rekao je Hejs.
Istraživači ipak kažu da svaka nada nije izgubljena.
„Postoje, u idealnom slučaju, dve rute“, rekao je Šal. „Jedan bi bio dvosmerni pristup sa tretmanom komaraca i odvojenim tretmanom za upravljanje štetočinama u urbanim sredinama koji cilja na štetočine. Drugi bi bio otkrivanje novih alata za kontrolu malarije koji takođe ciljaju ove štetočine u domaćinstvu u isto vreme. Na primer, donji deo mreže za krevet mogao bi biti drugačije hemije koja cilja na bubašvabe i stenice.“
„Ako u mrežama za krevet nudite nešto što suzbija štetočine, mogli biste smanjiti ocrnjivanje mreža za krevet.“