Čini se da bipolarni poremećaj i problemi sa alkoholom idu ruku pod ruku, što dovodi do široko rasprostranjenog uverenja da pijenje deluje kao vrsta „samo-lekova“ za ublažavanje simptoma bipolarne manije, depresije, anksioznosti, poremećaja sna i još mnogo toga.
Ali nova studija sugeriše mnogo složeniju interakciju između njih dvoje.
Koristeći desetogodišnje podatke od skoro 600 ljudi sa bipolarnim poremećajem koji su se dobrovoljno prijavili za dugoročnu studiju Univerziteta u Mičigenu, istraživači pokazuju da čak i kratkoročno povećanje konzumiranja alkohola može imati trajne efekte, čak i među onima koji piju manje pića nego što stručnjaci smatraju problematičnim.
Ali suprotno nije bilo tačno: oni koji su doživeli porast simptoma nisu nastavili da piju pojačano što bi ukazivalo na samolečenje. Studija je objavljena u JAMA Netvork Open.
Istraživači, sa sedištem u Heinz C. Prechter bipolarnom istraživačkom programu, kažu da ovo može biti važno znanje za osobe sa bipolarnim poremećajem i za kliničare uključene u njihovu negu.
Bez obzira da li odluče da piju ili ne, održavanje nivoa konzumacije alkohola dosljednim i uključivanje razgovora o navikama pijenja u sastancima za mentalno zdravlje može biti ključno.
„Naša studija pokazuje da kada osoba sa bipolarnim poremećajem pije više nego što je tipično za njih, bez obzira na to koliko više, veća je verovatnoća da će pokazati povećanje depresivnih i/ili maničnih simptoma u narednih šest meseci, čak i ako nisu. imaju istovremeni poremećaj upotrebe alkohola“, kaže prvi autor dr Sara Speri, psiholog i docent na Odeljenju za psihijatriju Mičigenske medicine koja je specijalizovana za negu i istraživanje bipolarnog poremećaja. „Suprotno hipotezi o samo-liječenju, nije bilo dokaza da su pojačani simptomi raspoloženja predvidjeli trajne promjene u upotrebi alkohola u narednih šest mjeseci.“
Speri napominje da su prethodne studije pokazale da više od polovine ljudi koji imaju dijagnozu bipolarnog poremećaja takođe doživljavaju poremećaje upotrebe alkohola nekada u svom životu i da mnogi prijavljuju da koriste alkohol da bi im pomogli da zaspiju.
Ali nekoliko studija je istražilo interakciju između njih dvoje ili pokušalo da ih zajedno reši.
Zahvaljujući ogromnim količinama dostupnih podataka iz Prechterove longitudinalne studije bipolarnog poremećaja (PLS-BD), Sperri i njene kolege napreduju u razumevanju interakcije.
PLS-BD je jedinstvena i detaljna longitudinalna studija koja je angažovala preko 1.500 pojedinaca sa i bez bipolarnog poremećaja koji pomažu naučnicima da identifikuju biološke, genetske, psihološke i ekološke uzroke bipolarnog poremećaja i njegovu putanju tokom vremena. Svi su završili merenje simptoma raspoloženja, funkcionisanja života, upotrebe alkohola i još mnogo toga svaka 2 meseca tokom svog učešća u studiji.
„Ovo je upravo vrsta podataka koja je potrebna da se testira kako simptomi raspoloženja utiču na upotrebu alkohola pojedinca i obrnuto, kako promene u upotrebi alkohola utiču na simptome raspoloženja“, kaže Sperri, pomoćnik direktora Prechter programa.
Koristeći sofisticirane računarske pristupe potrebne za ovu vrstu intenzivnih longitudinalnih podataka, doktorski kandidat Odri Stromberg, Speri i njihovi saradnici ispitali su dvosmerne odnose između upotrebe alkohola i simptoma raspoloženja tokom 10 godina kod 584 osobe sa bipolarnim poremećajem.
Takođe su razmatrali uticaj upotrebe alkohola na funkcionisanje u domenima porodice, prijatelja, posla i kućnog života i otkrili da je pijenje više od uobičajenih količina alkohola povezano sa većom verovatnoćom problema u funkcionisanju na poslu u narednih šest meseci. Ovo je važilo za osobe sa oba najčešća oblika stanja, nazvana bipolarni poremećaj I i bipolarni poremećaj II, iako je bio još izraženiji kod osoba sa bipolarnim poremećajem II.
Nalazi su primećeni čak i kod ljudi koji nisu bili uključeni u prekomerno opijanje, pili sa visokim intenzitetom ili učestalošću, ili su imali oštećenja u vezi sa upotrebom alkohola. Kao rezultat toga, oni sugerišu da klinike treba da koriste standardizovani alat za merenje kao što je Test za identifikaciju poremećaja upotrebe alkohola (AUDIT) kako bi procenili obrasce upotrebe alkohola na bilo kom nivou tokom vremena i vodili razgovore između pacijenata i pružalaca usluga.
Speri i njen tim u njenoj EmoTe laboratoriji već su počeli da prate nova otkrića kako bi pokušali da identifikuju psihološke i neurofiziološke faktore koji doprinose upotrebi alkohola i promenama simptoma kod bipolarnog poremećaja. Na kraju, nadaju se da će razviti nove intervencije koje ciljaju oboje.
Za sada, čini se da je ključna poruka o upotrebi alkohola za osobe sa bipolarnim poremećajem da stvari budu dosledne tokom vremena – baš kao što im kliničari savetuju da rade sa rasporedom spavanja, rasporedom lekova i obrascima ishrane.
Na primer, pacijentima koji vide alkohol kao sredstvo za spavanje ili smirivanje anksioznosti možda je najbolje da se usredsrede na nisko i stabilno korišćenje alkohola i izbegavaju prejedanje. Drugi bi mogli da vide nova otkrića kao važna za odupiranje pritisku vršnjaka da se prekomerno pije tokom društvenih situacija. Nalazi mogu pomoći pacijentima i njihovim kliničarima da razgovaraju o uzdržavanju od alkohola u odnosu na angažovanje u strategijama smanjenja štete, napominje Sperri.
„Razlozi iza naših otkrića verovatno imaju više veze sa onim što alkohol i društvene situacije koje uključuju alkohol utiču na cirkadijalne ritmove osobe i krugove nagrađivanja zasnovane na mozgu, a ne samo na delovanje supstance u mozgu“, kaže Speri.
Na primer, mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem može biti osetljiviji na poremećaje u komunikaciji koje alkohol može da izazove, i sporiji da se oporavlja od tih uticaja. Sperri i njene kolege se pripremaju da prouče ovaj i druge aspekte moždane aktivnosti koristeći EEG ili elektroencefalogram, kao i mobilne i nosive tehnologije za mjerenje ponašanja u stvarnom svijetu.
Trenutno upisuju učesnike za ovu novu studiju. Prechterova longitudinalna studija takođe još uvek uključuje i ljude sa bipolarnim poremećajem i ljude bez mentalnih poremećaja ili bliske rođake koji imaju mentalno zdravlje, da služe kao poređenje.