Isporuke su brže nego ikad u SAD, ali brže kretanje robe potkopava klimatski napredak zemlje.
U novoj studiji objavljenoj 18. jula u časopisu Energija prirode, istraživač CU Bouldera i njegov saradnik procenjuju da bi savezni propisi usmereni na povećanje energetske efikasnosti teških kamiona mogli biti čak 20% manje efikasni nego što su kreatori politike u početku očekivali.
To je zato što propisi čine transport jeftinijim. Kao rezultat toga, više pošiljalaca će verovatno preći sa korišćenja manje energetski intenzivnog železničkog transporta na korišćenje energetski intenzivnijih kamiona za otpremu robe.
„Bili smo iznenađeni kada smo videli koliki je uticaj promena u odlukama o transportu na našu upotrebu energije“, rekao je Džonatan Hjuz, dopisni autor lista i profesor na Odeljenju za ekonomiju na CU Boulderu. „Povećanje energetske efikasnosti vozila je veoma skupo za proizvođače kamiona, tako da je važno znati koliku realnu korist možemo dobiti od ovih skupih propisa.“
U ekonomiji, povećana potrošnja zbog poboljšane efikasnosti i smanjenih troškova je poznata kao povratni efekat.
Na primer, ako korišćenje klima uređaja troši mnogo više električne energije nego korišćenje ventilatora, mnogi ljudi će se držati ventilatora. Ali kada klima uređaji postanu efikasniji, a hlađenje jeftinije, više ljudi će preći na klima-uređaje. Ova promena ponašanja bi povećala ukupnu potrošnju energije.
Hjuz i njegovi saradnici želeli su da prouče stepen povratnog efekta u teretnom sektoru.
„Kada razmišljamo o izazovima u oblasti energetike i klimatskih promena, teretni transport je veliki, važan sektor koji nije dobio dovoljno pažnje“, rekao je Hjuz.
Sektor tereta, koji uključuje transport robe kamionom, vozom, brodom i avionom, predstavlja približno 10% ukupne potrošnje energije u SAD. Kretanje tereta doprinosi 27% emisija gasova staklene bašte (GHG) u zemlji iz transportnog sektora, koji je najveći izvor emisija u SAD.
Većina emisija iz sektora teretnog prometa dolazi od transporta, koji je od 1990. godine zabeležio povećanje emisija stakleničkih plinova od 76%.
U pokušaju da smanji emisije i izbegne gore posledice klimatskih promena, američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) je uvela niz propisa za poboljšanje energetske efikasnosti teških vozila od 2011. Ova pravila zahtevaju da novoproizvedeni kamioni postignu bolju kilometražu koristeći manje goriva i emituju manje GHG.
U martu je EPA objavila najstrože standarde uštede goriva do sada, sa ciljem da spreči 1 milijardu metričkih tona emisija GHG do 2055. godine.
Ali dok ovi propisi čine kamione energetski efikasnijim, oni takođe čine transport jeftinijim smanjenjem troškova goriva. Kao rezultat toga, mnogi špediteri se mogu odlučiti da prevoze svoju robu kamionom umesto železnicom, jer kamioni mogu brže da stignu do odredišta, što omogućava bržu prodaju proizvoda. Autori primećuju da kamioni troše znatno više goriva od železnice za prevoz iste količine robe na istoj udaljenosti.
Hjuz i njegov saradnik, Džejms Bušnel sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, koristili su nedavno objavljene podatke o kretanju robe iz Biroa za popis stanovništva SAD da bi procenili efekat povratka u teretnom sektoru. Koristeći kompjutersku simulaciju, izračunali su količinu ušteđene energije ako bi propisi EPA povećali efikasnost goriva novih kamiona za 5%, što je otprilike ono što je danas standard.
Prema ovom scenariju, tim je otkrio da propisi imaju potencijal da uštede 674 miliona galona gasa godišnje. Ali kada su uzeli u obzir povećani udeo robe za koju se predviđalo da će biti otpremljena kamionima zbog povratnog efekta, propisi bi uštedeli samo 497 miliona galona goriva — i dalje značajnu količinu, ali 26% manje nego što je ranije procenjeno.
Neke industrije, kao što su hemijska industrija, industrija hrane za životinje, alkoholna i naftna industrija, posebno su osetljive na smanjenje troškova goriva i verovatno bi doživele najveći efekat povratka, rekao je Hjuz.
Uzimajući u obzir sve načine transporta tereta, tim je procenio da bi efekat povratka u teretnom sektoru smanjio ukupnu uštedu goriva iz saveznih propisa za 20%.
„Pokazujemo da ako učinimo transport mnogo efikasnijim, bilo povećanjem energetske efikasnosti ili automatizacijom koja smanjuje troškove rada, verovatno ćemo potrošiti više energije nego što smo mislili da ćemo,“ rekao je Hjuz.
Dok se rad fokusirao na teretni sektor, Hjuz je dodao da bi sličan efekat povratka mogao postojati iu maloprodajnom sektoru, koji uključuje kompanije poput Amazona.
„Ovi propisi koji pomažu u smanjenju troškova transporta svakako idu u korist potrošačima, jer sada možemo da kupujemo stvari po nižim cenama. Ali pokazujemo da ova pravila mogu biti donekle kontraproduktivna u smislu postizanja naših klimatskih promena i energetskih ciljeva“, rekao je Hjuz.
Hjuz je rekao da bi poskupljenje goriva i skuplji transport kroz programe poput oporezivanja emisija ugljenika bio efikasniji način da se smanji upotreba energije u transportu. Ali za takve vrste politika je veoma teško dobiti političku podršku, dodao je on.
„Ova studija pokazuje da bi trebalo da dobijemo potpuniju sliku o uticajima ovih propisa, kako ne bismo na kraju usvojili politike koje dovode do neželjenih negativnih efekata“, rekao je on.
