Mačke kućnih ljubimaca mogu biti odlični životinjski modeli za proučavanje porekla gojaznosti i lečenja kod ljudi, sugeriše nova studija mikroba mačjih creva – a obe vrste bi verovatno postale zdravije u procesu istraživanja, kažu naučnici.
Veterinarski istraživači analizirali su uzorke fekalija debelih mačaka dok su životinje gubile i održavale težinu tokom četiri promene u ishrani, uključujući strogo smanjenje kalorija. Tim je otkrio da promene u crevnom mikrobiomu mačaka – asortiman bakterija i molekula koje te bakterije proizvode i konzumiraju – imaju zapanjujuće sličnosti sa efektima ishrane na creva koji su ranije viđeni kod ljudi.
Iako ima još mnogo toga da se nauči, otkrića stavljaju mačke kućne ljubimce na vrh liste životinja čije bakterije u crevima mogu da nam kažu mnogo o našim sopstvenim – i da li terapija zasnovana na crevnim mikrobom može biti jedan od načina za borbu protiv gojaznosti.
„Životinje dele naše krevete. One dele naš sladoled. Postoje sve ove stvari koje ljudi rade sa svojim kućnim ljubimcima, a koje ističu da su oni prirodni model bolesti sa sličnim izloženostima životne sredine kao i ljudi“, rekla je glavna autorka studije Dženesa Vinston, docentka veterinarske kliničke nauke na Državnom univerzitetu Ohajo.
„Mogućnost da se vide promene kod mačaka koje se javljaju u kontekstu gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kod ljudi čini ih zaista dobrim modelom da počnu da gledaju na terapiju gojaznosti usmerenu na mikrobiom kod ljudi ako vidimo sličnu promenu“, rekla je ona.
„Mikrobi koje smo videli u ovoj studiji takođe se pojavljuju iznova i iznova u studijama na ljudima — i jasno je da ljudi ne jedu mačju hranu, zar ne?“
Studija je nedavno objavljena u časopisu Naučni izveštaji.
Procenjuje se da je 60% mačaka gojazno ili gojazno u razvijenim zemljama, a više od 2 od 5 odraslih u Sjedinjenim Državama ima gojaznost, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
U državi Ohajo, Vinston nadgleda dva velika klinička ispitivanja koja istražuju potencijal za transplantaciju fekalija od mršavih pasa i mačaka kako bi pomogli njihovim gojaznim kućnim ljubimcima da izgube težinu.
„Moja laboratorija je fokusirana na to kako možemo iskoristiti terapeutsku moć mikroba“, rekla je ona. „Da bismo to uradili, moramo razumeti kako se stanja bolesti mogu razlikovati od zdravlja kako bismo bolje pokušali da shvatimo i ciljamo, mehanički, na promene koje se dešavaju u mikrobiomu.“
U ovoj studiji, istraživači su hranili sedam gojaznih mačaka ishranom u četiri faze tokom 16 nedelja: besplatno hranjenje komercijalnom hranom za mačke dve nedelje, besplatno hranjenje specijalno formulisanom ishranom za mršavljenje tokom jedne nedelje, hranjenje sa ograničenim unosom kalorija dijeta za gubitak težine kako bi se postiglo smanjenje telesne težine od 1-2% nedeljno tokom 11 nedelja i povratak na prvobitnu ishranu za održavanje.
Analiza fekalnih uzoraka uzetih tokom različitih faza dijete fokusirala se na promene u prisustvu kratkolančanih metabolita masnih kiselina, molekula koje proizvode bakterije tokom varenja. Masne kiseline su od interesa jer podstiču specifične vrste komunikacije između crevnih mikroba i tkiva u ostatku tela – uključujući hormonske signale koji se mogu odnositi na upalu i insulinsku rezistenciju.
Tim je otkrio da je obilje kratkolančane masne kiseline zvane propionska kiselina – prikazano kod drugih sisara da reguliše apetit, smanjuje nakupljanje masti i štiti od gojaznosti i dijabetesa – povećano u izmetu kada su mačke gubile na težini na ograničenom unosu kalorija. dijeta. Veći sastav propionske kiseline bio je povezan sa porastom bakterije Prevotella 9 copri.
Iako direktna proizvodnja propionske kiseline od strane Prevotelle nije mogla biti utvrđena u ovoj studiji, otkriće da su se ova povećanja dogodila u isto vreme, kada su mačke gubile težinu, bio je intrigantan. Prethodna istraživanja su povezala Prevotella 9 copri u ljudskim crevima sa gubitkom težine i boljom kontrolom šećera u krvi.
„Kada su mačke na specijalnoj ishrani formulisanoj za gubitak težine, propionska kiselina raste i ostaje visoka, a zatim se vraća dole kada se vrate na dijetu za održavanje. Dakle, to je zaista promena u ishrani“, rekao je Vinston.
„Ovaj rad naglašava da kada ograničimo kalorije za mačke koje su gojazne, možemo da promenimo njihov mikrobni ekosistem – a te promene u zajednici koje vidimo verovatno koreliraju sa nekim metaboličkim ishodima.
„Mislim da su te paralele koje vidimo u tome kako se ekosistemi menjaju na sličan način od pomoći“, rekla je ona.
Precizna uloga crevnog mikrobioma u gojaznosti sisara ostaje misterija, ali Vinston je rekao da decenije dokaza sugerišu da su ovi organizmi i molekuli koje oni proizvode deo problema iza onoga što je sada poznato kao veoma složena bolest. Nalazi ove studije kod mačaka sugerišu da bi profil creva kućne mačke mogao da pruži smislene odgovore za obe vrste, rekla je ona.
