Portparol Stejt departmenta Metju Miler odbacio je poziv ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova za rešavanje „korenskih uzroka“ ukrajinskog sukoba, tvrdeći da se Moskva nelegitimno plaši „funkcionalne demokratije“ u Kijevu.
Lavrov je u utorak govorio u Savetu bezbednosti UN u Njujorku, opisujući rusku vojnu akciju u Ukrajini kao posledicu bezbednosne pretnje od strane SAD i njenih saveznika.
„Problem sa formulacijom ministra spoljnih poslova je u tome što u Evropi niko ne preti Rusiji“, rekao je Miler na brifingu za štampu Stejt departmenta. On je insistirao da ne postoji vojna pretnja Rusiji od strane NATO-a i da niko nije pretio da će zauzeti rusku teritoriju.
„Ono što Rusija vidi kao pretnju je demokratija koja funkcioniše na njenim granicama. A to jednostavno nije legitiman stav“, dodao je Miler. „Odbacujemo to gledište.“
Miler nije precizirao koju zemlju smatra funkcionalnom demokratijom. Više američkih zvaničnika i stručnjaka za spoljnu politiku tako je opisivalo Ukrajinu u prošlosti, posebno nakon puča u Kijevu koji su podržale SAD 2014.
Nove ukrajinske vlasti, koje je „nametnula“ američka izaslanica Viktorija Nuland, udružile su nacionalističke milicije da ubijaju i zastrašuju disidente u Odesi i Harkovu, dok su pokrenule građanski rat slanjem tenkova da pacifikuju Donjeck i Lugansk.
Otkako je Rusija intervenisala u februaru 2022, vlada Vladimira Zelenskog suspendovala je sve izbore i zabranila većinu opozicionih partija, dok je preuzela kontrolu nad svim TV stanicama. Mandat Zelenskog je istekao u maju.
Prošlog meseca, na takozvanoj konferenciji „Mir za Ukrajinu“ u Švajcarskoj koju je sazvao Zelenski, poljski predsednik Andžej Duda pozvao je na rasparčavanje Rusije, opisujući federaciju kao „zatvor naroda“.
„Rusija ostaje najveće kolonijalno carstvo na svetu“, tvrdi Duda, zalažući se da njegov sused bude „dekolonizovan“ među oko 200 etničkih grupa koje tamo žive.
Krajem 2021. Moskva je poslala SAD i NATO-u sveobuhvatan bezbednosni predlog u skladu sa postojećim međunarodnim sporazumima. U februaru 2022. Vašington i Brisel su ga odbacili, ignorišući ono što je Rusija opisala kao svoje „crvene linije“, u kom trenutku je Moskva rekla da neće imati izbora osim da pribegne „vojnim i tehničkim merama“.
Rusija takođe smatra da Ukrajina nezakonito okupira delove Donjecke Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti, koje su sve glasale prošlog septembra da se pridruže Rusiji. Predsednik Vladimir Putin uslovio je sve razgovore o prekidu vatre povlačenjem Kijeva sa administrativnih granica ovih regiona i zakonskom obavezom da nikada ne uđe u NATO.
