Niko zaista ne zna uzrok migrene, ali brojne studije su počele da spajaju mehanizme iza ovih paklenih glavobolja.
Postoje dokazi da kratki nizovi aminokiselina koji se nazivaju peptidi povezani sa genom kalcitonina (CGRP) mogu biti zli lutkari iza bolnih napada migrene, a tretmani koji ciljaju CGRP su već na tržištu. Postoje i znaci da ponekad mogu biti uključeni neispravni sistemi za drenažu tečnosti u mozgu.
Sada je istraživački tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline pronašao dokaze da CGRP može biti direktno uključen u blokiranje drenaže cerebrospinalne tečnosti iz mozga, stvarajući pritisak i bol koji se doživljavaju tokom migrene.
„Naša studija je istakla važnost limfnog sistema mozga u patofiziologiji migrenskog bola“, kaže fiziolog Ketlin Karon. „Otkrili smo da na bol migrene utiču izmenjene interakcije sa imunim ćelijama i CGRP koji sprečava da cerebrospinalna tečnost iscuri iz meningealnih limfnih sudova.“
Ovaj tipično zgodan neuropeptid je u izobilju u slojevima moždanog tkiva koji se nazivaju moždane ovojnice tokom napada migrene. Kroz seriju testova na miševima i njihovim kultivisanim ćelijama, istraživači su otkrili da CGRP ne samo da prenosi bol između neurona, već i blokira protok tečnosti iz limfnog sistema mozga, što bi moglo da objasni osećaj pritiska povezan sa migrenom.
U mišjem modelu migrene izazvane nitroglicerinom, miševi koji su genetski modifikovani tako da nemaju limfne CGRP receptore – što ih u suštini čini „imunim“ na neuropeptid – pokazali su značajno smanjen hronični bol migrene na osnovu merenja pomoću skale grimase.
Cerebrospinalna tečnost (CSF) se skladišti u nervnom sistemu u brojnim komorama koje su povezane preko složene vodovodne mreže meningealnih limfnih sudova. Ovi sudovi olakšavaju protok tečnosti do cerebralnih tkiva na isti način na koji crevo za natapanje isporučuje curenje vode svakoj biljci u vrtnom redu. Štaviše, ovi limfni ‘natapači’ takođe isporučuju imune ćelije do zaštitnog omotača mozga, gde mogu patrolirati u potrazi za štetočinama i bolestima poput malih baštovana.
Kada su istraživači ubrizgali CGRP direktno u ključni rezervoar CSF u mozgovima miševa sa modelom migrene, pore duž MLV-a su se zatvorile, uzrokujući da se vodovodni sistem mozga popravi i značajno smanjujući količinu CSF-a koji se odvodi iz lobanje.
Iako ovo novo istraživanje doprinosi rastućoj gomili dokaza koji inkriminišu CGRP kod migrene i posebno migrenskog bola, još uvek je nejasno šta tačno pokreće ovaj sistemski slom. Međutim, to pomaže da se dobije bolja ideja o tome zašto su terapije protiv migrene koje ciljaju CGRP efikasne i gde u telu prave tu razliku.
Sledeće na dnevnom redu je otkrivanje da li ovi problemi sa limfnim sistemom mogu pomoći da se objasni zašto ima preko tri puta više žena koje doživljavaju migrenu nego muškaraca.
„Pošto limfna disfunkcija takođe pokazuje jaku prevalenciju kod žena, primamljivo je spekulisati da bi neurološki poremećaji poput migrene mogli biti vođeni polnim razlikama u meningealnoj limfnoj vaskulaturi“, kaže Caron.
„Ako bi ovo bilo tačno, onda bi bile poželjne nove terapijske strategije ili mete lekova koji poboljšavaju meningealni limfni i glimfni tok kod žena.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Clinical Investigation.
