Mnogi od nas će iskusiti poteškoće u pronalaženju reči u svakodnevnom životu. I obično postaje izraženiji sa godinama.
Česte poteškoće u pronalaženju prave reči mogu signalizirati promene u mozgu u skladu sa ranim („prekliničkim“) stadijumima Alchajmerove bolesti – pre nego što se pojave očigledniji simptomi.
Međutim, nedavna studija sa Univerziteta u Torontu sugeriše da je brzina govora, a ne teškoća u pronalaženju reči, tačniji pokazatelj zdravlja mozga kod starijih osoba.
Istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih, starosti od 18 do 90 godina, da detaljno opišu scenu. Snimci ovih opisa su naknadno analizirani pomoću softvera veštačke inteligencije (AI) da bi se izdvojile karakteristike kao što su brzina govora, trajanje pauza između reči i raznovrsnost reči koje se koriste.
Učesnici su takođe završili standardni set testova koji mere koncentraciju, brzinu razmišljanja i sposobnost planiranja i izvršavanja zadataka. Pad ovih „izvršnih“ sposobnosti u vezi sa godinama bio je usko povezan sa tempom svakodnevnog govora osobe, što ukazuje na širi pad nego samo poteškoće u pronalaženju prave reči.
Novi aspekt ove studije bila je upotreba „zadatka interferencije slike i reči“, pametnog zadatka osmišljenog da odvoji dva koraka imenovanja objekta: pronalaženje prave reči i instrukcije ustima kako da je izgovore naglas.
Tokom ovog zadatka, učesnicima su pokazane slike svakodnevnih predmeta (kao što je metla) dok su im puštali audio snimak reči koja je ili povezana po značenju (kao što je „mop“ – što otežava razmišljanje o nazivu slike) ili što zvuči slično (kao što je „mladoženja” – što može olakšati).
Zanimljivo je da je studija otkrila da je prirodna brzina govora starijih odraslih povezana sa njihovom brzinom u imenovanju slika. Ovo naglašava da opšte usporavanje obrade može biti osnova širih kognitivnih i lingvističkih promena sa godinama, a ne specifičnog izazova u pronalaženju pamćenja za reči.
Iako su nalazi iz ove studije zanimljivi, pronalaženje reči kao odgovor na znakove zasnovane na slikama možda neće odražavati složenost rečnika u neograničenom svakodnevnom razgovoru.
Zadaci verbalne tečnosti, koji zahtevaju od učesnika da generišu što je moguće više reči iz date kategorije (na primer, životinje ili voće) ili počev od određenog slova u vremenskom ograničenju, mogu se koristiti sa imenovanjem slika kako bi se bolje uhvatio „savet fenomen „jezika“.
Fenomen vrha jezika odnosi se na privremenu nemogućnost da se reč izvuče iz sećanja, uprkos delimičnom prisećanju i osećaju da je reč poznata.
Ovi zadaci se smatraju boljim testom za svakodnevne razgovore od zadatka ometanja slike i reči jer uključuju aktivno pronalaženje i proizvodnju reči iz nečijeg rečnika, slično procesima uključenim u prirodni govor.
Dok performanse verbalne tečnosti ne opadaju značajno sa normalnim starenjem (kao što je pokazano u studiji iz 2022.), loš učinak na ovim zadacima može ukazivati na neurodegenerativne bolesti kao što je Alchajmerova bolest.
Testovi su korisni jer objašnjavaju tipične promene u sposobnosti pronalaženja reči kako ljudi stare, omogućavajući lekarima da identifikuju oštećenja koja prevazilaze ono što se očekuje od normalnog starenja i potencijalno otkriju neurodegenerativna stanja.
Test verbalne tečnosti uključuje različite regione mozga koji su uključeni u jezik, pamćenje i izvršno funkcionisanje, i stoga može ponuditi uvid u to na koje oblasti mozga utiče kognitivni pad.
Autori studije Univerziteta u Torontu mogli su da istraže subjektivna iskustva učesnika o poteškoćama u pronalaženju reči uz objektivne mere kao što su govorne pauze. Ovo bi omogućilo sveobuhvatnije razumevanje uključenih kognitivnih procesa.
Lični izveštaji o „osećaju“ borbe za pronalaženje reči mogli bi da ponude vredne uvide koji dopunjuju podatke o ponašanju, potencijalno dovodeći do moćnijih alata za kvantifikaciju i otkrivanje ranog kognitivnog pada.
Ipak, ova studija je otvorila uzbudljiva vrata za buduća istraživanja, pokazujući da kognitivne promene nije samo ono što govorimo, već koliko brzo to kažemo.
Koristeći tehnologije obrade prirodnog jezika (vrsta AI), koje koriste računarske tehnike za analizu i razumevanje podataka o ljudskom jeziku, ovaj rad unapređuje prethodne studije koje su primetile suptilne promene u govornom i pisanom jeziku javnih ličnosti poput Ronalda Regana i Iris Mardok u godine pre nego što im je postavljena dijagnoza demencije.
Dok su ti oportunistički izveštaji bili zasnovani na osvrtu na dijagnozu demencije, ova studija pruža sistematičniji pristup zasnovan na podacima i pogled u budućnost.
Korišćenje brzog napretka u obradi prirodnog jezika omogućiće automatsko otkrivanje jezičkih promena, kao što je usporena brzina govora.
Ova studija naglašava potencijal promene brzine govora kao značajnog, ali suptilnog markera kognitivnog zdravlja koji bi mogao da pomogne u identifikaciji ljudi u riziku pre nego što ozbiljniji simptomi postanu očigledni.
