Nova studija, objavljena u onlajn izdanju časopisa Neurologija od 10. jula, bavi se predviđanjem koliko brzo će ljudi sa ranom Alchajmerovom bolešću doživeti kognitivni pad. Studija je takođe razmatrala kako novi lekovi koji su nedavno odobreni za ovu bolest mogu smanjiti pad.
„Stopa kognitivnog opadanja uveliko varira od osobe do osobe, a ljudi su veoma zainteresovani šta da očekuju od bolesti kod sebe ili svojih najmilijih, tako da su hitno potrebni bolji modeli predviđanja“, rekao je autor studije Piter J. van der Veere, MD, Medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu, Holandija.
Istraživači su razvili modele za predviđanje koliko brzo će rezultati ljudi opasti na testu razmišljanja i sposobnosti pamćenja. Zatim su uporedili modele sa stvarnim rezultatima ljudi tokom vremena. Oni su proučavali 961 osobu prosečne starosti od 65 do 310 godina koja je imala blago kognitivno oštećenje, a 651 je imala blagu demenciju. Svi su imali amiloid-beta plakove u mozgu koji su rani znak Alchajmerove bolesti i na meti su novih lekova.
Za kognitivni test, rezultati se kreću od nula do 30, pri čemu rezultati od 25 i više pokazuju da nema demencije, rezultati od 21 do 24 ukazuju na blagu demenciju, rezultati od 10 do 20 ukazuju na umerenu demenciju i rezultati niži od 10 na tešku demenciju.
Rezultati testova ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem su opali sa 26,4 na početku studije na 21,0 pet godina kasnije. Rezultati ljudi sa blagom demencijom opali su sa 22,4 na 7,8 pet godina kasnije.
Modeli su bili od pomoći u predviđanju stope kognitivnog pada, ali su takođe pokazali neizvesnost ovih predviđanja, primetio je van der Vir. Za polovinu ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem, stvarni rezultat testa se razlikovao za manje od dva poena od predviđenog. Za osobe sa blagom demencijom, rezultati su se razlikovali za manje od tri boda za polovinu ljudi.
Istraživači su utvrdili da će hipotetička osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem, osnovnim rezultatom testa od 28 i određenim nivoom amiloidnih plakova biti predviđena da dostigne stadijum umerene demencije (ocena testa od 20 poena) nakon šest godina.
Kada bi lečenje lekovima smanjilo stopu opadanja za 30%, ova osoba bi dostigla stadijum umerene demencije tek nakon 8,6 godina. Za hipotetičku osobu sa blagom demencijom, osnovnim rezultatom od 21 i određenim nivoom amiloida, predviđeno vreme da se postigne rezultat od 15 poena bilo je 2,3 godine, ili 3,3 godine kada bi pad bio smanjen za 30%.
Van der Veere je rekao: „Razumemo da su ljudi sa kognitivnim problemima i njihovi partneri za negu najviše zainteresovani za odgovore na pitanja poput ‘Koliko dugo mogu da vozim auto?’ ili ‘Koliko dugo mogu da nastavim da se bavim svojim hobijem?’ U budućnosti, nadamo se da će modeli pomoći u predviđanju ovih pitanja o kvalitetu života i svakodnevnom funkcionisanju, ali do tada, nadamo se da će ovi modeli pomoći lekarima da prevedu ove predviđene rezultate u odgovore na pitanja ljudi.
Ograničenje studije bilo je to što se kognitivni testovi nisu davali uvek u isto doba dana i ljudi sa kognitivnim padom mogu da imaju niže rezultate kasnije tokom dana kada su umorniji.
