Više od godinu dana zemlja je bila svedok niza rekordno toplih meseci, sve do juna, prema podacima evropske klimatske službe Kopernikus. Iako postoji optimizam da će se uskoro završiti rekordni niz toplih meseci, stručnjaci upozoravaju da klimatski haos nastavlja da se širi. Globalna temperatura u junu zabeležila je 13. uzastopni rekordno topli mesec, označavajući 12. mesec zaredom da je svet bio značajno topliji u odnosu na predindustrijsko doba, prema Kopernikusu.
Nikolas Žilijen, viši naučnik u Kopernikusu, istakao je da je ovo alarmantan znak da se sve više približavamo kritičnoj tački postavljenoj Pariskim sporazumom. Važno je napomenuti da je granica od 1,5 stepeni Celzijusa važna prekretnica koju su gotovo sve zemlje sveta prihvatile u Pariskom sporazumu iz 2015. godine. Julien i drugi meteorolozi naglašavaju da će ova granica biti pređena tek nakon dugoročnog perioda produženog zagrevanja, možda i 20 do 30 godina.
Direktor Kopernikusa, Karlo Buontempo, naglasio je da je ovaj trend više od statističke anomalije i ukazuje na kontinuirane promene u klimi. Jun 2024. godine bio je najtopliji jun ikada zabeležen, obarajući prethodni rekord za četvrtinu stepena Celzijusa. Ovo je treći najtopliji mesec ikada u zabeležen u Kopernikusovim evidencijama, iza samo prošlog jula i avgusta prošle godine.
Stručnjaci ističu da iako ne ruše se rekordi svakog meseca, poslednjih 13 meseci karakteriše izuzetno velika razlika u odnosu na prethodne periode. Klimatski naučnici upozoravaju na posledice klimatskih promena, uključujući intenzivnije poplave, oluje, suše i toplotne talase.
Ove junske vrućine posebno su pogođale različite regione širom sveta, uključujući jugoistočnu Evropu, Tursku, istočnu Kanadu, zapadne Sjedinjene Države, Meksiko, Brazil, severni Sibir, Bliski Istok, severnu Afriku i zapadni Antarktik. Kopernikus navodi da su doktori bili preplavljeni slučajevima toplotnog udara u Pakistanu, gde je temperatura dostigla 47 stepeni Celzijusa.
Okeani su takođe oborili rekorde toplote 15. mesec zaredom, pokazujući zabrinjavajući trend zagrevanja. Većina toplote potiče od dugotrajnog zagrevanja uzrokovanog emisijom gasova staklene bašte, dok El Nino i La Nina takođe imaju ulogu u globalnim temperaturnim promenama.
Stručnjaci ističu da je neophodno hitno smanjenje emisija kako bi se sprečilo dalje zagrevanje planete. Klimatski naučnici upozoravaju da je svet suočen sa ozbiljnom krizom, naglašavajući da svaki postavljeni temperaturni rekord povećava verovatnoću da će klimatske promene doneti ozbiljne posledice.
Kopernikus koristi veliku količinu podataka sa različitih izvora širom sveta kako bi analizirao klimatske promene. Ostale naučne agencije takođe prate klimatske trendove, ali je neophodno više vremena za detaljniju analizu.