Međunarodni panel stručnjaka predvođen Barseloninskim institutom za globalno zdravlje (ISGlobal), pod okriljem Međunarodnog društva Alchajmerove asocijacije za unapređenje istraživanja i lečenja Alchajmerove bolesti, sačinio je izjavu o konsenzusu o polnim i rodnim disparitetima u otpornosti na Alchajmerovu bolest i izdala poziv da se ove razlike ugrade u buduća istraživanja.
Rad je objavljen u časopisu Alzheimer’s & Dementia.
Žene čine većinu ljudi sa Alchajmerovom bolešću i imaju dvostruko veći životni rizik. Prevalencija zaštitnih faktora i faktora rizika, kao i teret patologija Alchajmerove bolesti i srodnih stanja kao što je cerebrovaskularna bolest, razlikuju se po polu i rodu zbog bioloških faktora (npr. genetski rizik) i društveno konstruisanih faktora (npr. obrazovanje i način života ).
„Procena interakcije polova i pola je ključna za razumevanje mehanizama koji održavaju kognitivne funkcije i smanjuju nagomilavanje patologija u starenju i Alchajmerove bolesti, odnosno faktora otpornosti i otpornosti“, kaže Eider Arenaza-Urkuijo, istraživač ISGlobal, prvi autor knjige studija i predsednik Grupe rezervi, otpornosti i zaštitnih faktora Alchajmerovog udruženja.
Na osnovu pregleda velikog broja literature, tim je identifikovao polne i polne razlike u riziku od demencije i identifikovao jaz u razumevanju specifičnog rizika i puteva otpornosti.
Dok žene imaju tendenciju da imaju početnu kognitivnu prednost, one opadaju brže od muškaraca kako bolest napreduje. Ovo može biti zbog različitog razvoja patologija, poznatog kao otpornost na Alchajmerovu bolest, ili različite sposobnosti da se održi normalno funkcionisanje tokom vremena i da se nosi sa patologijom kada je prisutna, poznata kao kognitivna otpornost na Alchajmerovu bolest.
U stvari, žene u početku pokazuju veću otpornost, bolje se nose sa patologijom mozga i atrofijom i održavaju kognitivne funkcije. Veću početnu otpornost kod žena podržavaju istraživanja na životinjama koja pokazuju zaštitnu ulogu Ks-hromozoma u Alchajmerovoj bolesti (žene obično imaju dva Ks hromozoma, dok muškarci imaju jedan).
Međutim, ova početna otpornost nestaje kako napreduju ka kliničkoj dijagnozi blagog kognitivnog oštećenja i Alchajmerove bolesti, kada pokazuju veću ranjivost. Zaista, studije sugerišu da je veća verovatnoća da će žene imati abnormalno nakupljanje tau proteina u mozgu i da pokazuju veći teret vaskularnih patologija, posebno nakon menopauze.
Autori predlažu različite mehanizme koji objašnjavaju razliku u riziku i otpornosti između žena i muškaraca, uključujući veću prevalenciju fizičke neaktivnosti i afektivnih poremećaja kod žena, ali i biološke faktore. U tom smislu, genetski dokazi sugerišu da bi otpornost mogla biti povezana sa imunološkim putevima kod žena i kardiovaskularnim putevima kod muškaraca.
Prema istraživačkom timu, studije otpornosti kod Alchajmerove bolesti uglavnom su se fokusirale na ponašanje pojedinca, ne uzimajući u obzir kako društveni i kulturni faktori, kao što je pol, utiču na ponašanje, a samim tim i rizik i otpornost.
Važno je da se razlike u kognitivnim funkcijama između muškaraca i žena mogu smanjiti kako se rodne nejednakosti takođe smanjuju zbog više mogućnosti za žene u obrazovanju, učešću u radnoj snazi i poboljšanju njihovog ekonomskog statusa i uslova života.
„Zaštitni faktori, kao što je obrazovanje, mogu imati različite efekte na muškarce i žene. Moramo da razumemo složenost interakcija između bioloških i društvenih faktora da bismo razumeli otpornost na Alchajmerovu bolest“, tvrdi Arenaza-Urkiho.
Iz tog razloga, autori pozivaju na polno i rodno osetljiv pristup otpornosti kako bi se bolje razumela složena interakcija bioloških i društvenih determinanti. „Više fokusiranje na diferencijalne efekte faktora koji se mogu menjati pomoći će da se utvrdi da li određeni faktor ima veći uticaj na kognitivnu ili moždanu otpornost kod muškaraca ili žena“, primećuje Arenaza-Urkijo.
Da bismo poboljšali naše razumevanje kako pol i pol utiču na kognitivnu otpornost na starenje i Alchajmerovu bolest, istraživači preporučuju nekoliko pravaca za buduća istraživanja. Prvo, oni naglašavaju potrebu da se istraže kako pol i rodni faktori interaguju u različitim kulturama, uzimajući u obzir demografske, genetske, socijalne i kliničke razlike koje utiču na rizik od demencije.
Oni ističu da polne/polne razlike u karakteristikama mozga, kao što je povezanost mozga, ostaju nedovoljno proučavane kao faktori otpornosti na Alchajmerovu bolest koji mogu minimizirati uticaj patologija na kogniciju.
Autori takođe tvrde da je objavljivanje negativnih rezultata ključno da bi se izbegla pristrasnost i da sve studije treba da sadrže rezultate razvrstane po polu. Na kraju, oni ističu važnost razmatranja pola i roda na nebinarni način i uključivanja LGTBIK+ populacije, koja je često nedovoljno zastupljena i suočava se sa većim opterećenjem hroničnih bolesti.