Smanjenje potrošnje prerađenog mesa za oko jednu trećinu moglo bi sprečiti više od 350.000 slučajeva dijabetesa u SAD tokom 10 godina, pokazuje studija. Smanjenje unosa prerađenog mesa odraslih u SAD za 30% – što je ekvivalent oko 10 kriški slanine nedeljno – takođe bi dovelo do desetina hiljada manje slučajeva kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva, kažu istraživači.
Tim sa Globalne akademije za poljoprivredu i prehrambene sisteme Univerziteta u Edinburgu zajedno sa Univerzitetom Severne Karoline, Chapel Hill, razvio je alat za simulaciju za procenu zdravstvenih uticaja smanjenja potrošnje prerađenog mesa i neprerađenog crvenog mesa.
Dok su mnoge studije identifikovale veze između visokog nivoa konzumacije prerađenog mesa i hroničnih bolesti, malo njih je procenilo uticaj na višestruke zdravstvene ishode. Neka prethodna istraživanja takođe sugerišu da neprerađeno crveno meso može doprineti riziku od hroničnih bolesti, ali dokazi su i dalje ograničeni.
Istraživači su koristili podatke iz nacionalnog zdravstvenog istraživanja Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) da bi napravili simulirani, reprezentativni uzorak odrasle populacije SAD — takozvanu mikrosimulaciju.
Njihova mikrosimulacija je prva koja procenjuje efekte smanjenja potrošnje prerađenog mesa i neprerađenog crvenog mesa – između 5 i 100% – na višestruke zdravstvene ishode u SAD.
Tim je procenio kako promene u potrošnji mesa utiču na rizik odraslih od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, kolorektalnog raka i smrti. Efekti su procenjeni u ukupnoj populaciji i odvojeno na osnovu starosti, pola, prihoda domaćinstva i etničke pripadnosti.
Osim što bi se sprečilo više od 350.000 slučajeva dijabetesa, smanjenje unosa prerađenog mesa za 30 odsto dovelo bi do 92.500 manje slučajeva kardiovaskularnih bolesti i 53.300 manje slučajeva raka debelog creva tokom jedne decenije, kažu istraživači.
U ovom scenariju, belci i oni sa godišnjim prihodom domaćinstva između 25.000 i 55.000 dolara su imali najveće zdravstvene koristi.
Istraživači su takođe analizirali uticaje smanjenja samog unosa neprerađenog crvenog mesa i smanjenja potrošnje i prerađenog i neprerađenog crvenog mesa.
Smanjenje potrošnje oba za 30% dovelo je do 1.073.400 manje slučajeva dijabetesa, 382.400 manje slučajeva kardiovaskularnih bolesti i 84.400 manje slučajeva kolorektalnog raka.
Smanjenje samog unosa neprerađenog crvenog mesa za 30% — što bi značilo da jedete oko jedan hamburger od govedine manje od četvrt funte nedeljno — rezultiralo je sa više od 732.000 manje slučajeva dijabetesa. To je takođe dovelo do 291.500 manje slučajeva kardiovaskularnih bolesti i 32.200 manje slučajeva kolorektalnog raka.
Nalaz da je više slučajeva bolesti sprečeno smanjenjem količine neprerađenog crvenog mesa u poređenju sa prerađenim delom je posledica toga što je prosečni dnevni unos neprerađenog crvenog mesa veći od prerađenog mesa, 47 g dnevno u odnosu na 29 g dnevno.
Kako se manje zna o uticaju konzumiranja neprerađenog crvenog mesa na rizik od hroničnih bolesti, tim kaže da ove procene treba tumačiti s oprezom i da je potrebno više istraživanja.
Studija je objavljena u časopisu The Lancet Planetari Health.
Profesor Lindzi Džeks, lični predstojnik za globalno zdravlje i ishranu na Univerzitetu u Edinburgu, i jedan od autora studije, rekao je: „Nacionalne i međunarodne organizacije preporučuju smanjenje potrošnje mesa kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte, uključujući klimu. Odbor za promene ovde u UK i Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene ili IPCC.“
„Naše istraživanje otkriva da bi ove promene u ishrani takođe mogle imati značajne zdravstvene koristi u SAD, tako da je ovo jasna dobit za ljude i planetu.“