Australijanci nisu u stanju da prepoznaju maligne melanome na sopstvenoj koži, što dovodi u pitanje efikasnost nacionalnih smernica za samodetekciju, prema novom istraživanju Univerziteta Sautern Kros.
Samo mali procenat učesnika je bio u stanju da identifikuje ili in situ (na površini) ili invazivne (ispod kože) maligne melanome (MM) kao leziju koja izaziva zabrinutost. Nažalost, samo napredniji, deblji MM su imali tendenciju da budu identifikovani.
Nalazi su sadržani u radu „Pacijenti slabo prepoznaju zabrinjavajuće lezije koje su maligni melanomi: da li je samoprovera ispravan savet?“ objavljeno danas (3. jula) u PeerJ .
Od 260 učesnika kod kojih su sumnjive lezije MM rađene biopsijom, utvrđeno je da su samo 83 (31,9%) melanomi. Od malignih melanoma, samo mali procenat učesnika (21,7%) je tačno imao zabrinutost da je sumnjiva lezija MM. Ovi MM su bili locirani prvenstveno na leđima (44,4%), ramenu (11,1%) i natkolenici (11,1%).
U zemlji koja je opečena suncem i koja prihvata način života na otvorenom i na obali, istraživački tim poziva da se trenutna praksa skrininga melanoma od strane australijskih lekara, prema Crvenoj knjizi Kraljevskog australijskog koledža lekara opšte prakse (RACGP), ponovo razmotri kako bi se poboljšao stanje pacijenata ishodi.
Pored toga, istraživači kažu da nacionalne kampanje prevencije treba da uključuju slike i primarne faktore rizika za maligne melanome.
„Rano otkrivanje melanoma je ključno za poboljšanje ishoda, minimiziranje složenosti lečenja i poboljšanje kvaliteta života pacijenata“, rekao je vođa projekta vanredni profesor Mike Climstein.
„Preporučujemo redovnim korisnicima na otvorenom—šetačima i trkačima, plivačima i surferima—koji su u mnogo većem riziku od melanoma, da se podvrgnu skriningu jednom godišnje, bez obzira na to.
„Za sve ostale, ako radite ili vežbate na suncu, posebno tokom najvećeg ultraljubičastog zračenja (od 10 do 14 časova) ili imate veći rizik od raka kože kao što je istorija melanoma ili raka kože, porodična istorija raka kože, ako imate svetlu ili pegavu kožu, imate crvenu ili svetlu kosu ili puno mladeža na telu, trebalo bi da budete pregledani svakih šest meseci kod svog lekara za rak kože.“
Tokom proteklih 40 godina, došlo je do značajnog porasta stope raka kože u Australiji, pri čemu se očekuje da će dva od tri Australijanca razviti neki oblik raka kože do 70. godine. Trenutno, pregledi raka kože nisu odobreni kod asimptomatskih ili nisko- rizične osobe u Australiji, pri čemu se samo osobama sa visokim rizikom preporučuje da se podvrgavaju redovnim pregledima kože.
Posebno, Melanoma Institute Australia sugeriše da jedna polovina pacijenata sama identifikuje MM, iako se čini da je ova tvrdnja zasnovana na ograničenim australijskim podacima koji možda ne odražavaju savremenu praksu.
Ipak, posledice ranog otkrivanja melanoma uključuju povećanu smrtnost, agresivnije lečenje, veće medicinske troškove, niže stope preživljavanja i smanjen kvalitet života.
Studija je nastojala da odredi procenat pacijenata koji su bili u stanju da sami identifikuju MM kao lezije koje izazivaju zabrinutost kada se pojave na pregledu raka kože.
Koautor vanredni profesor Džeremi Hadson je član ekspertske grupe sa Institutom za melanom u Australiji koja je nedavno podnela ključni dokument federalnom zdravstvenom odeljenju tražeći da finansira pregled smernica za skrining raka kože.
„Ova studija ne samo da pokazuje da lekari opšte prakse u Australiji imaju mogućnost da dijagnostikuju melanome slične bilo kom stručnom nivou na međunarodnom nivou, već pojačava poruku da vlada treba da preispita svoje smernice za skrining melanoma“, rekao je vanredni profesor Hadson, koji je takođe rak kože. lekar u Centru za kožu Severnog Kvinslenda u Taunsvilu.
Vanredni profesor Majkl Stapelberg, lekar za rak kože u Specijalističkom centru bolnice Džon Flin na Zlatnoj obali, rekao je da su nalazi otrežnjujući.
„Na osnovu mog iskustva sa pacijentima koji su doprineli ovim podacima ovde na Zlatnoj obali, mnogi nisu bili svesni da imaju rak kože. Zanimljivo je da je većina ovih pacijenata imala malo faktora rizika za melanom, ali su ipak imali melanom za koji nisu bili svesni da je otkriven tokom njihove provere kože otkriveni melanomi su uglavnom bili male veličine, što bi moglo učiniti samootkrivanje još izazovnijim za ove osobe.
Istraživački tim poziva Australiju da ozbiljno razmotri sprovođenje nacionalnog programa skrininga melanoma, sličnog skriningu za rak creva i dojke.
„Alarmantno, šta bi se desilo sa ovim osobama ako bi bili vođeni da ne dolaze oportunistički na pregled kože, jer bi trebalo da budu u stanju da otkriju sopstveni melanom? Nadamo se da bi naši nalazi trebalo da pomognu u donošenju odluka o podobnosti za buduće programe skrininga melanoma“, rekao je vanredni profesor Stapelberg.
Prethodne studije istraživačkog tima otkrile su da se entuzijasti na otvorenom suočavaju sa povećanom izloženošću ultraljubičastom zračenju (UVR), što dovodi do većeg rizika od raka kože, uključujući MM.