Premijer Haitija Gari Konil rekao je u sredu Savetu bezbednosti UN da će nedavno raspoređena kenijska policija biti ključna za pomoć u kontroli bandi u zemlji i kretanju ka demokratskim izborima — i naveo je povratne informacije iz njihovih prvih dana u prestonici „ izuzetno, izuzetno pozitivno.”
On je rekao da će se njegova vlada usredsrediti na rešavanje nasilja bandi i nesigurnosti hrane, obezbeđivanje slobodnih izbora kroz ustavnu i političku reformu i ponovnu izgradnju poverenja javnosti u policiju.
Dana 25. juna, početni kontingent od 200 kenijskih policajaca stigao je u Port-o-Prens. Kenija je obećala 1.000 policajaca međunarodnim policijskim snagama, a Konil je rekao da će sledeći kontingent stići „vrlo brzo“. Kasnije će im se pridružiti i policije sa Bahama, Bangladeša, Barbadosa, Benina, Čada i Jamajke u snagama koje će ukupno imati 2.500 ljudi.
Haiti je zatražio međunarodne snage za borbu protiv bandi u oktobru 2022. godine, a generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je mesecima apelovao da neka zemlja predvodi snage pre nego što se Kenijci izjasne.
Bande su porasle na vlasti od ubistva predsednika Žovenela Moisa 7. jula 2021. i sada se procenjuje da kontrolišu do 80% kapitala. Nalet ubistava, silovanja i kidnapovanja doveo je do nasilne pobune grupa civilnih osvetnika.
Konil, bivši stručnjak za razvoj UN, preuzeo je funkciju premijera prošlog meseca nakon što ga je izglasao prelazni savet.
Uz pomoć međunarodnih policijskih snaga, Konil ima zadatak da stabilizuje zemlju u pripremi za demokratske izbore u februaru 2026.
„Više nego ikad Haiti mora da mobiliše sve neophodne i raspoložive resurse kako bi ova tranzicija bila poslednja, tranzicija koja bi mogla da ga postavi na put ka miru, bezbednosti i održivom razvoju“, rekao je Konil savetu.
On je rekao da Haiti namerava da „redefiniše naše pristupe“ kako bi izgradio „jake i efikasne institucije“ do trenutka kada policija napusti Haiti.
Od svog dolaska, kenijski policijski kontingent održao je „operativne sastanke“ sa nacionalnom policijom i započeo „zajedničke operacije“ za misiju, rekao je ambasador Kenije u UN Njambi Kinjungu.
U februaru su bande pokrenule koordinirane napade na vladinu infrastrukturu, uključujući puteve, zatvore i aerodrom Port-o-Prens, što je na kraju dovelo do toga da premijer Ariel Henri u aprilu podnese ostavku.
Nasilje je dovelo do raseljenja 580.000 ljudi, od kojih su više od polovine deca, prema podacima UNICEF-a za decu. Svetski program za hranu izveštava da se više od 4 miliona Haićana suočava sa nesigurnošću hrane.
Konil je istoriju strane intervencije zemlje nazvao „mešanom vrećom“ koja uključuje kršenje ljudskih prava i „nedostatak poštovanja suvereniteta i lokalne kulture“.
„Haiti mora jednom zauvek da izbegne spiralu bezbednosnih misija“, rekao je premijer.
Konil je rekao da će međunarodne policijske snage zahtevati „blisku koordinaciju i stalnu komunikaciju između svih uključenih strana kako bi se osiguralo da se greške iz prošlosti ne ponove“.
Specijalna predstavnica UN-a za Haiti Marija Izabel Salvador pozvala je međunarodnu zajednicu da doprinese fondu za finansiranje policijske operacije.
Kenijski Kinjungu i ministar spoljnih poslova Dominikanske Republike Roberto Alvarez Gil, koja deli ostrvo Hispanjolu sa Haitijem, takođe su pozvali zemlje koje su se obavezale na fond da deponuju novac. Alvarez Gil je rekao da to treba učiniti „što je pre moguće“.
Sjedinjene Države su obećale 309 miliona dolara policijskoj misiji, što je najveći doprinos bilo koje zemlje. Kinjungu je rekao da Kenija „blisko sarađuje sa Sjedinjenim Državama“ na distribuciji zaliha na Haitiju, ali američko finansiranje još nije stiglo.
Na sednici saveta, ruski ambasador Vasilij Nebenzja kritikovao je SAD jer nisu sprečile šverc oružja haitijskim bandama.
„Ne vidimo da sadašnji embargo čini bilo šta da spreči protok oružja iz SAD“, rekao je Nebenzia. „Da je to želeo, Vašington bi se mogao dugo pozabaviti ovim problemom.
Ranije je američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild rekla da su Sjedinjene Države „zabrinute zbog nezakonitog priliva oružja u Haiti“ i da „aktivno rade na sprovođenju embarga na oružje“.