Algoritam može pomoći zdravstvenim radnicima da prepoznaju koji pacijenti imaju veoma agresivan oblik karcinoma bazalnih ćelija (BCC) lica. Ako se više BCC pravilno identifikuje kao visokorizično, pacijenti mogu direktno da dobiju najefikasniji tretman. Ovo su nalazi studije sprovedene na Univerzitetu u Geteborgu.
BCC je najčešći oblik raka kože. Tip raka raste sporo i skoro se nikada ne širi na druge delove tela. Većina BCC-a je izlečiva, ali bez lečenja, visoko agresivni oblici mogu da rastu infiltrativno i da izazovu značajan morbiditet za pogođene pacijente. To je sve veći tip raka, sa 70.000 novih slučajeva potvrđenih u Švedskoj 2021.
Studija, objavljena u časopisu Dermatološka praksa i konceptualni, uključuje kliničke i dermoskopske slike dobijene na Odeljenju za dermatologiju i venerologiju u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska. Analizirane su slike skoro 300 pacijenata sa potvrđenim BCC lica.
Ove slike je zatim pregledalo šest nezavisnih iskusnih dermatologa od kojih je zatraženo da protumače uočene kliničke i dermoskopske nalaze u svakom slučaju. Ovi nalazi su kasnije korišćeni kao osnova za razvoj kliničkog algoritma koji služi za razlikovanje između niskih i agresivnijih tipova BCC.
Studija je istakla da su BCC sa neravnom površinom imali jaku povezanost sa visokorizičnim podtipom BCC. Štaviše, loše definisane granice i prisustvo svetlije oblasti (često nazvane „oblast belog porcelana“) takođe su bili povezani sa ovim podtipom visokog rizika. Utvrđeno je da su mali krvni sudovi u ulceraciji takođe karakteristični za agresivnu formu, što ranije nije bilo poznato.
Studija pokazuje da klinički algoritam identifikuje većinu slučajeva BCC visokog rizika. Algoritam je takođe pokazao visoku pozitivnu prediktivnu vrednost, odnosno, kada označi BCC kao visokorizičan, obično je u pravu.
Prvi autor studije, Hannah Ceder, je dr. student Univerziteta u Geteborgu i lekar specijalista na Odeljenju za dermatologiju i venerologiju u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska. Ona je takođe jedan od hirurga u zemlji koji izvodi hiruršku metodu za koju se pokazalo da je očigledno superiorna za visokorizične BCC.
Hirurška metoda se zove Mohsova mikrografska hirurgija, koja omogućava kompletno ispitivanje svih margina tkiva garantujući potpuno uklanjanje, uz poštedu što je moguće više zdravog tkiva. Dok je pacijent pod lokalnom anestezijom na operacionom stolu, patolozi analiziraju uzorke tkiva da bi bili potpuno sigurni da je ceo tumor nestao, pre nego što zatvore hiruršku ranu.
„Mohsova mikrografska hirurgija nam daje potpunu kontrolu nad ivicama, uz očuvanje zdravog tkiva. U prethodnoj studiji smo pokazali da kod pacijenata sa visoko agresivnim BCC nosa, tradicionalna hirurgija ne uspeva da ukloni ceo tumor u više od polovine slučajeva, “, kaže Ceder.
U drugim operacijama postoji rizik da će operacija morati da se ponovi jer će patolog pronaći rezidualni tumor na margini tumora. Međutim, vremena čekanja na Mohsovu mikrografsku operaciju su dugačka: u Geteborgu, trenutno oko godinu dana.
„Poželjno je razviti jednostavne preoperativne metode koje pomažu lekarima u identifikaciji ovih visokorizičnih tumora. Stoga je naš klinički algoritam relevantan i važan.
„Ovo bi olakšalo određivanje koji tumori se mogu lako ukloniti tradicionalnom operacijom bez prethodne biopsije, a koji zahtevaju dalju istragu da bi se otkrili slučajevi koji zahtevaju Mohsovu mikrografsku operaciju“, kaže Ceder. Međutim, važno je ponovo potvrditi klinički algoritam u prospektivnom okruženju da bi se istražila njegova korisnost u stvarnom kliničkom okruženju.