Lečenje raka često uzrokuje oštećenje nerva koje može dovesti do dugotrajnih simptoma. Lekovi su se pokazali neefikasnim u ovim slučajevima. Sportski naučnik sa Univerziteta u Bazelu, zajedno sa interdisciplinarnim timom iz Nemačke, sada je pokazao da jednostavne vežbe mogu sprečiti oštećenje nerava.
Terapije raka su se poboljšale tokom godina. Više se ne radi samo o čistom preživljavanju: kvalitet života nakon oporavka postaje sve važniji.
Nažalost, mnogi lekovi protiv raka, od hemoterapije do modernih imunoterapija, napadaju nerve kao i ćelije tumora. Neke terapije, kao što su oksaliplatin ili vinka alkaloidi, ostavljaju 70 do 90% pacijenata da se žale na bol, probleme sa ravnotežom ili osećaj utrnulosti, peckanja ili peckanja.
Ovi simptomi mogu biti veoma iscrpljujući. Oni mogu nestati nakon lečenja raka, ali u oko 50 procenata postaju hronični. Specijalisti to nazivaju perifernom neuropatijom izazvanom hemoterapijom, ili skraćeno CIPN.
Istraživački tim na čelu sa sportskim naučnikom dr Fionom Štrekman sa Univerziteta u Bazelu i nemačkog sportskog univerziteta u Kelnu sada je pokazao da specifične vežbe, uporedo sa terapijom raka, mogu sprečiti oštećenje nerava u mnogim slučajevima. Istraživači su objavili svoje nalaze u časopisu JAMA Internal Medicine.
Studija je uključivala 158 pacijenata sa karcinomom, i muškaraca i žena, koji su bili na lečenju ili oksaliplatinom ili vinka-alkaloidima. Istraživači su nasumično podelili pacijente u tri grupe.
Prva je bila kontrolna grupa, čiji su članovi dobili standardnu negu. Druge dve grupe su završile vežbe dva puta nedeljno tokom trajanja hemoterapije, pri čemu je svaka sesija trajala između 15 i 30 minuta. Jedna od ovih grupa je izvodila vežbe koje su se prvenstveno fokusirale na balansiranje na sve nestabilnijoj površini. Druga grupa je trenirala na vibracionoj ploči.
Redovni pregledi u narednih pet godina pokazali su da je u kontrolnoj grupi oko dva puta više učesnika razvilo CIPN nego u bilo kojoj od grupa za vežbanje. Drugim rečima, vežbe preduzete uporedo sa hemoterapijom mogle su da smanje učestalost oštećenja nerava za 50 do 70%.
Pored toga, povećali su subjektivno percipiran kvalitet života pacijenata, učinili manje potrebnim smanjenje doze lekova protiv raka i smanjili smrtnost u pet godina nakon hemoterapije.
Najveću korist imali su učesnici koji su primali vinka-alkaloide i izvodili senzomotorički trening.
Neefikasni lekovi
Mnogo novca je tokom godina uloženo u smanjenje incidencije CIPN-a, objašnjava Štrekman. „Ova nuspojava ima direktan uticaj na kliničko lečenje: na primer, pacijenti možda neće moći da prime planirani broj ciklusa hemoterapije koji im je zaista potreban, doza neurotoksičnih agenasa u hemoterapiji će možda morati da se smanji ili njihov tretman možda će morati da bude prekinut.“
Uprkos uloženim investicijama, do danas ne postoji efikasan farmakološki tretman: različite studije su pokazale da lekovi ne mogu ni da spreče niti ponište ovo oštećenje nerava. Međutim, prema poslednjim procenama, godišnje se u SAD potroši 17.000 USD po pacijentu na lečenje oštećenja nerava povezanih sa hemoterapijom. Štrekmanova pretpostavka je da „lekari prepisuju lekove uprkos svemu, jer je nivo patnje pacijenata tako visok“.
Nasuprot tome, naglašava sportski naučnik, potvrđen je pozitivan efekat vežbanja, a ovaj tretman je veoma jeftin u poređenju sa tim. Trenutno ona i njen tim rade na smernicama za bolnice, kako bi vežbe integrisale u kliničku praksu kao potpornu terapiju. Pored toga, od 2023. godine u šest dečijih bolnica u Nemačkoj i Švajcarskoj (PrepAIR) je u toku studija koja je namenjena sprečavanju senzornih i motoričkih disfunkcija kod dece koja primaju neurotoksičnu hemoterapiju.
„Potencijal fizičke aktivnosti je veoma potcenjen“, kaže Štrekman. Ona se veoma nada da će rezultati novoobjavljene studije dovesti do zapošljavanja više sportskih terapeuta u bolnicama, kako bi se ovaj potencijal što bolje iskoristio.
