Proizvodnja hrane ima značajan uticaj na zdravlje Zemlje; ono što jedemo ima značajan uticaj na naše zdravlje. Na sreću, istraživanja jasno pokazuju da isti izbor hrane može biti od koristi i nama i našoj okolini. Hajde da pogledamo jednostavne zamene koje možete napraviti, a koje će koristiti i vašem zdravlju i zdravlju planete na kojoj živite.
Poljoprivreda (gajenje biljaka i stočarstvo) koristi mnogo prirodnih resursa. Ona čini 70% vode koju koristimo i zauzima oko 40% celokupnog zemljišta pogodnog za život, od čega je veći deo nekada bio šuma i divljina koja je podržavala raznovrsnost životinjskog i biljnog sveta.
Takođe može da stvori štetne nusproizvode: proizvodnja hrane je odgovorna za do 30% emisija gasova staklene bašte odgovornih za globalne klimatske promene. Pored toga, poljoprivredni otpad izliva hranljive materije u vodene tokove, što dovodi do prekomernog rasta vodenih biljaka koje ubijaju morski život (proces koji se zove eutrofikacija).
Veliki broj varijabli otežava davanje opštih izjava o relativnom uticaju različitih namirnica na životnu sredinu. Na primer, neki izvori preporučuju izbegavanje badema jer se za njihovu kultivaciju koristi mnogo vode u oblastima gde je voda već oskudna, ali emisije gasova staklene bašte iz proizvodnje badema su dramatično niže nego kod bilo kog životinjskog proteina.
Međutim, većina studija koje procenjuju uticaje unosa hrane na životnu sredinu otkrile su istu stvar: što je više životinjske hrane zamenjeno biljnom hranom, to je manji uticaj na životnu sredinu načina ishrane. Vegetarijanska ishrana je povezana sa najvećim smanjenjem emisija gasova staklene bašte i korišćenja zemljišta i vode, ali ne morate da se odreknete svega mesa, ribe i živine da biste napravili razliku.
Pokazalo se da jednostavna zamena mesa preživara (meso krava, ovaca i koza) drugim životinjskim proteinima (riba, živina, svinjetina, mleko sa niskim sadržajem masti i bez masti i jogurt, i jaja) smanjuje uticaj na životnu sredinu – iako ne tako baš kao što sledi biljnu vegetarijansku ili vegansku ishranu.
Biljna hrana je bolja za životnu sredinu od hrane životinjskog porekla — a takođe je bolja za naše zdravlje. Zamena hrane životinjskog porekla biljnim izvorima proteina povezana je sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (KVB), dijabetesa tipa 2 i smrtnosti. Riba, morski plodovi i mlečni proizvodi su takođe bolji izbor i za vaše zdravlje i za životnu sredinu. (Imajte na umu da su prerađeni svinjski proizvodi poput kobasica i slanine bolji za životnu sredinu od govedine, ali nisu bolji za vaše zdravlje.)
U studiji o unosu hrane, uticaju na životnu sredinu i učestalosti KVB, istraživači su otkrili da su načini ishrane povezani sa manjim rizikom od KVB takođe imali niže emisije gasova staklene bašte i koristili manje azotnog đubriva, obradive zemlje i vode.
Druga studija je otkrila da se obrasci ishrane koji su bili i zdravi i koji su imali najmanji uticaj na životnu sredinu manje oslanjali na prerađenu hranu i meso od goveda i ovaca i umesto toga naglašavali lokalno uzgojeno voće i povrće uz umerenu konzumaciju piletine, svinjetine i ribe. (Imajte na umu da voće i povrće ne mora da se uzgaja lokalno da bi bilo bolje za životnu sredinu od hrane životinjskog porekla.)
Promene ne moraju da budu velike da bi napravile razliku. Jedna studija je razmatrala kako bi male promene u unosu ishrane uticale na vodeni otisak potrošača i nivoe emisije gasova staklene bašte. Procenjeno je da bi odabir živine ili svinjetine umesto govedine mogao da smanji prosečni ugljenični otisak učesnika za oko 50% i otisak vode za oko 30%.
Druga studija sugeriše da bi male promene mogle biti lakše primeniti od velike promene u ishrani. Jednostavna zamena piletine govedinom u buritou, na primer, može biti dragocena polazna tačka za rešavanje uticaja ishrane na klimu—i podržavanje vašeg zdravlja.
Različite namirnice utiču na životnu sredinu na različite načine (više ili manje emisije gasova staklene bašte, korišćenje vode, zagađenje). Najvažnija stvar koju treba zapamtiti je da govedina ima daleko najveći uticaj na životnu sredinu (i zdravlje). Birajte između ostalih opcija na osnovu onoga što vam se dopada i na osnovu toga koja su vam ekološka, etička i zdravstvena pitanja najvažnija.
Sva hrana koja potiče od životinja ima veći uticaj na životnu sredinu od hrane koja potiče od biljaka. Evo kratkog pogleda na ono što su istraživači otkrili:
