Novopotvrđena podvrsta slona već je u opasnosti od izumiranja.
Bornejski slonovi imaju šira lica i manja tela od ostalih azijskih slonova. Visoki samo 2,5 metra, tesno su pobedili afričkog šumskog slona do titule najmanjeg živog slona.
Iako su prvi put imenovani 1950. godine, neslaganje oko toga da li ovi sisari treba da budu njihova sopstvena podvrsta ima ograničenu zaštitu za njih. Dok su naučnici raspravljali o semantici, stanište slona je desetkovano sečom za drvo i sadnjom uljane palme, ograničavajući životinje na malu oblast severoistočnog Bornea.
Novo istraživanje konačno je potvrdilo status Bornejskog slona kao podvrste, koju Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) sada smatra ugroženom. Naučnici koji su izvršili procenu za Crvenu listu, uključujući dr. Cheril Cheah iz VVF Malezije, nadaju se da će to pomoći da se poveća podrška ugroženim sisarima.
„Kao posebna podvrsta azijskog slona, ove životinje su jedinstvene za ostrvo Borneo i deo našeg prirodnog nasleđa“, kaže Šeril. „Uključivanje slonova Bornea na Crvenu listu je ključni korak za podsticanje napora za očuvanje i usmeravanje resursa u oblasti od najveće važnosti.
„Njihova klasifikacija kao „ugroženi“ naglašava hitnost kolaborativne akcije očuvanja kako bi se ograničio sukob između ljudi i slona i sprečio dalji gubitak i fragmentacija njihovog staništa.
„Efektivno upravljanje oba ova pitanja biće od ključnog značaja za očuvanje njihovog budućeg opstanka.
Vivek Menon, predsedavajući IUCN-ove grupe stručnjaka za azijske slonove, dodaje: „Ovaj takson sa ograničenim dometom nikada ranije nije bio na listi. Procena njegove pretnje trebalo bi da podstakne njegovu zaštitu od strane Malezije i Indonezije, kao i da usmeri fokus zaštite na njega u u pogledu resursa i nauke“.
Slonovi Bornea su među najizolovanijim populacijama azijskih slonova, koji žive na istočnom kraju rasprostranjenja vrste u malezijskoj državi Sabah i preko granice u indonežanskoj državi Kalimantan. Istorijski gledano, azijski slonovi su podeljeni u tri podvrste: sumatranski, šrilankanski i indijski.
Ali status Bornejskog slona je dugo bio neizvestan. Neki zoolozi su sugerisali da pripadaju sumatranskoj podvrsti, dok je takođe predložen niz drugih podela. Većina teorija nije izdržala test vremena.
„Daleke 1950. godine naučnik iz Šri Lanke po imenu Paulus Deraniiagala opisao je mnogo podvrsta, uključujući Bornejskog slona“, objašnjava Adrijan. „U to vreme je bilo prihvaćeno da sve što se malo razlikuje od širih vrsta bude imenovano, što je nešto o čemu smo danas mnogo pažljiviji.
„Dok mnoge od ovih podvrsta nisu našle podršku u proteklih 70 godina, Bornejski slon je i dalje bio tema debate. Osećao sam da je vreme da se uradi objektivna studija kako bi se pružili konkretni podaci o tome.“
Adrijan i tim istraživača ušli su u kolekcije muzeja širom sveta da bi istražili, upoređujući lobanje preko 120 azijskih slonova iz celog njihovog područja. Ovo je uključivalo više od 30 lobanja iz Prirodnjačkog muzeja, uključujući tipski primerak koji je prvobitno korišćen za imenovanje Bornejskog slona.
Njihovom analizom utvrđeno je da podvrste imaju manje i šire glave od svojih rođaka, kao i uži jaz na mestu gde bi se nalazilo trup.
„Bornejski slonovi su primetno manji od svojih rođaka i moguće je da bi ovo mogao biti početak ostrvskog efekta“, kaže Adrijan. „Činjenica da oni zauzimaju samo mali deo ostrva može da utiče na ovo.
„Međutim, u ovom trenutku je veoma teško reći zašto su tačno manji. Oni nisu mnogo genetski raznoliki, pa je takođe moguće da njihova genetika takođe utiče na ovo.“
Prethodne genetske studije su pokazale da se Bornejski slonovi razlikuju od svojih azijskih rođaka. Smatra se da su se odvojili od drugih azijskih slonova tokom proteklih 300.000 godina, ali trenutno je neizvesno kako su dospeli na ostrvo.
Moguće je da su slonovi možda hodali do Bornea sa kopna kada je nivo mora bio niži nego što je sada, ili da su evoluirali na obližnjem ostrvu i da su ih ljudi uvezli na Borneo. Adrijan i njegov tim trenutno istražuju ovo pitanje u svom tekućem istraživanju.
U svakom slučaju, istraživači veruju da lobanja i genetski dokazi pružaju ubedljiv argument da ove životinje treba da budu priznate kao podvrste same po sebi.
Imenovanje Bornejskog slona kao podvrste može izgledati nevažno, ali će uticati na način na koji se prema slonovima postupa. Kao podvrsta sa jedinstvenom evolucionom istorijom znači da sada postoji veći podsticaj za zaštitu populacije.
Ova promena nije mogla da dođe u važnijem trenutku. Smatra se da je u divljini ostalo samo 1.000 slonova Bornea, a istraživanje tima otkriva da je njihova populacija naglo opala u poslednjih 75 godina. Sada se nalaze na manje od polovine područja koje su bile pre decenija.
Uzroci opadanja su uobičajeni za veći deo divljih životinja na Borneu: plantaže palminog ulja i seču. Krčenje šuma je stvorilo male delove šume koji nisu dovoljno veliki da izdrže slonove. Kao rezultat toga, ljudi i slonovi sve više dolaze u sukob jer životinje napuštaju šume u potrazi za hranom.
Rešavanje ovih pitanja neće biti lako jer malezijske i indonežanske vlade, kao i organizacije za zaštitu prirode, pokušavaju da uravnoteže potrebe slonova sa potrebama lokalnog stanovništva. Međutim, tim se nada da će stavljanje Bornejskog slona na Crvenu listu dovesti do obnovljenih napora da se zaštiti podvrsta.
„Slonovi su ključna vrsta koja igra ključnu ulogu u kišnim šumama, šireći seme i praveći čistine“, kaže Adrijan. „Takođe im je potrebna velika površina staništa, tako da ćemo očuvanjem ovih slonova zaštititi mnoge druge vrste, kao i širi ekosistem.
Istraživači pozivaju da se šume u kojima žive slonovi zaštite i povežu sa drugim delovima šume. Ovo može uključivati preusmeravanje puteva ili otvaranje koridora za divlje životinje kroz plantaže uljanih palmi kako bi se životinjama omogućilo kretanje.
Pored rada sa lokalnim stanovništvom na minimiziranju sukoba ljudi i slona, tim veruje da će ove akcije uveliko doprineti očuvanju podvrste. Koraci za zaštitu Bornejskog slona su nam na dohvat ruke, ali samo će vreme pokazati da li ćemo ih preduzeti ili ne.
