Novo istraživanje koje je vodio UCLA Health potvrđuje da i tai chi i kognitivna bihejvioralna terapija mogu smanjiti nesanicu kod preživelih od raka dojke, ali takođe mogu pružiti dodatne zdravstvene beneficije smanjenjem upale i jačanjem antivirusne odbrane.
Hronična nesanica je jedan od najistaknutijih simptoma koji se javljaju kod preživelih od raka i predstavlja značajne zdravstvene probleme, uključujući rizik od upalnih bolesti koje mogu povećati rizik od ponovnog pojave raka.
Izveštava se da oko 30% preživelih od raka dojke ima nesanicu, što je dvostruko više od opšte populacije. Dok su prethodna istraživanja pokazala da su kognitivna bihejvioralna terapija i intervencije uma i tela, kao što je tai či, efikasne u lečenju nesanice među preživelima od raka dojke, manje se zna o njihovoj efikasnosti u preokretanju upale izazvane nesanicom.
Nova studija, objavljena u časopisu Mozak, ponašanje i imunitet ovog meseca, uporedila je dve terapije među 90 preživelih od raka dojke koristeći uzorke krvi tokom 15 meseci za analizu promena u biomarkerima upale.
Istraživači su otkrili da je tai či posebno doveo do značajnijeg, trajnijeg smanjenja upale među učesnicima u poređenju sa kognitivno bihejvioralnom terapijom. Poređenja radi, učesnici kognitivne bihejvioralne terapije imali su veće transkripte antivirusnih gena, koji potencijalno poboljšavaju odbranu tela od infekcija.
„Tai či se može lako obezbediti u okruženju, uz minimalne troškove, i može da leči nesanicu kod odraslih, starijih osoba i preživelih od raka“, rekao je dr Majkl Irvin, vodeći autor studije i profesor na Odeljenju za psihijatriju i biobihejvioralne nauke UCLA Health. . „Dalje, tai chi, u poređenju sa kognitivno bihejvioralnom terapijom, ima dodatnu prednost u smanjenju upale kod preživelih od raka dojke.“
Studija se oslanjala na uzorke krvi uzetih od preživelih od raka dojke iz studije iz 2017. godine, koju je takođe vodio Irvin, koja je ispitivala efikasnost tai čija u odnosu na kognitivne bihejvioralne terapije u lečenju nesanice i remisiji. Uzorci krvi su prikupljeni od 2008. do 2012. od 90 učesnika iz oblasti Los Anđelesa pre tretmana i u intervalima od 2, 3, 6 i 15 meseci. Istraživači su ravnomerno podelili učesnike na nedeljne sesije tai čija ili kognitivne bihejvioralne terapije koje traju 120 minuta tokom tromesečnog perioda.
Analize uzoraka krvi uzetih u 15-mesečnom intervalu pokazale su da su učesnici tai čija imali smanjene ćelijske i genomske markere upale, posebno u plazma interleukinu-6, TLR-4 stimulisao monocitnu proizvodnju inflamatornih citokina i inflamatornih transkripcionih profila. Uzorci krvi iz kognitivne bihejvioralne terapije pokazali su veće povećanje transkripta antivirusnih gena.
„Efikasan tretman nesanice ima snažan uticaj na imuni sistem“, rekao je Irvin, koji takođe vodi Centar za istraživanje svesne svesti UCLA Health. „Tai či prvenstveno smanjuje upalu u poređenju sa kognitivno bihejvioralnom terapijom, dok kognitivna bihejvioralna terapija prvenstveno poboljšava antivirusni virusni imunitet ili otpornost na zarazne bolesti. Potrebna su dalja istraživanja koja ispituju kombinovanu korist tai čija i kognitivne bihejvioralne terapije, posebno kod onih koji su preživeli rak. su u riziku od upalnih poremećaja, kao i od zaraznih bolesti.“
U studiji je bilo nekoliko ograničenja i potrebne su dalje studije da bi se testirala efikasnost ovih terapija u različitim populacijama. Učesnici su uglavnom bili belci, stariji (od 42 do 83 godine) i imali su visoko obrazovanje. Studija je takođe isključila učesnike koji su imali koegzistirajuća medicinska stanja. Promene u ciklusu spavanja i buđenja učesnika i usklađivanje sa cirkadijalnim ritmovima su takođe mogle da dovedu do ovih inflamatornih zdravstvenih koristi. Pored toga, pristup tai čiju može biti ograničen u nekim zajednicama i zahteva stalnu praksu nekoliko dana nedeljno u poređenju sa kognitivno bihejvioralnom terapijom.
Tekuća istraživanja ispituju putanje inflamatorne aktivacije i ubrzanog starenja kod preživelih od raka dojke, u poređenju sa ženama koje nisu kontrolisale rak, što će identifikovati bihevioralne i biološke ciljeve za prevenciju depresije, kao i drugih morbiditeta kod preživelih od raka.
