Naslovi često povezuju društvene mreže sa tugom i depresijom, ukazujući na rastuću upotrebu društvenih medija kao faktor opadanja sreće. Međutim, najnovije studije sugerišu da ta veza možda nije tako jednostavna. Iako su zavist i depresija često povezane sa intenzivnom upotrebom društvenih mreža, sve više dokaza ukazuje na to da način razmišljanja korisnika igra ključnu ulogu u tome kako društveni mediji utiču na njihovo blagostanje.
Ljudi koji osećaju da kontrolišu svoju upotrebu društvenih medija, umesto da društveni mediji kontrolišu njih, obično ostvaruju više koristi od svojih interakcija na mreži. Društveni mediji obuhvataju razne platforme, uključujući društveno umrežavanje, diskusione forume, deljenje sadržaja, širenje vesti, razmenu medija i mikroblogovanje, privlačeći širok spektar korisnika.
Za mnoge, društveni mediji su sredstvo za povezivanje sa ljudima koje ne viđaju često. U SAD-u, 39% ljudi tvrdi da su prijatelji sa osobama sa kojima komuniciraju isključivo online. Za starije ljude, ovo je posebno važno za povećanje osećaja povezanosti i blagostanja, dok mlađi odrasli prijavljuju povećanu sreću kada imaju više kontakta sa članovima porodice putem društvenih mreža. Tinejdžeri, s druge strane, koriste društvene medije za produbljivanje veza i izgradnju društvenih mreža.
Studije koje istražuju uticaj društvenih mreža na sreću koriste različite pristupe, uključujući ankete i analizu objavljenog sadržaja. Jedna anketa iz 2023. godine pokazala je da povećana upotreba društvenih medija dovodi do opadanja zadovoljstva životom i sreće, dok je druga studija pokazala da manje vremena na društvenim mrežama može poboljšati mentalno zdravlje i angažovanost na poslu.
Jedan od fascinantnih nalaza je „paradoks sreće,“ gde većina ljudi veruje da su njihovi prijatelji na društvenim mrežama srećniji od njih samih. Ovo je delom zbog algoritama koji nas vode ka sve ekstremnijem sadržaju, što može dovesti do iskrivljenog pogleda na svet. Održavanje raznovrsne i uravnotežene informativne dijete na mreži je ključno za mentalno zdravlje.
Interesantno je da i vremenski uslovi utiču na emocionalni sadržaj postova. Kiša, na primer, može izazvati negativne emocije ne samo kod korisnika koji je doživljava, već i kod njegove proširene mreže prijatelja. Međutim, srećni postovi imaju pozitivan efekat, podstičući dodatne srećne objave.
Zaključak je da tajna sreće na društvenim mrežama možda nije u potpunom brisanju naloga, već u pažljivom biranju sadržaja koji konzumiramo. Ako osećate da društveni mediji počinju da vas koriste, možda je vreme za promene u načinu njihove upotrebe.
