Nova studija o obrascima pijenja širom Evrope od 2000. do 2019. pokazuje da se pijenje javlja u stabilnim grupama specifičnih za piće koje su, čini se, delimično određene geografijom. Studiju je danas objavio naučni časopis Zavisnost.
Studija je identifikovala šest obrazaca pijenja u Evropi 2019. godine:
- Zemlje koje konzumiraju vino: Francuska, Grčka, Italija, Portugal i Švedska. Karakterišu ih najviša potrošnja vina, najniža potrošnja piva i žestokih pića, i najniža ukupna potrošnja alkohola.
- Zemlje sa visokom potrošnjom piva/niskom potrošnjom žestokih pića: Austrija, Belgija, Danska, Nemačka, Holandija, Norveška, Slovenija i Španija. Karakterišu ih visoka potrošnja piva, relativno niska potrošnja žestokih pića i najviša potrošnja u inostranstvu.
- Zemlje sa visokom potrošnjom piva/epizodnom prekomernom konzumacijom alkohola: Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka. Karakterišu ih visoka ukupna potrošnja alkohola, sa najvišom potrošnjom piva i visokom učestalošću teške epizodne konzumacije alkohola.
- Zemlje sa visokom potrošnjom žestokih pića: Estonija, Letonija i Litvanija. Karakterišu ih najviša potrošnja žestokih pića, ali i visoka potrošnja piva, što rezultira najvišom ukupnom potrošnjom alkohola, ali najnižom potrošnjom vina i niskom epizodnom prekomernom konzumacijom alkohola—umesto toga, redovna visoka potrošnja.
- Zemlje sa visokom potrošnjom žestokih pića/visokom stopom doživotne apstinencije: Ukrajina, Bugarska i Kipar. Karakterišu ih najniža učestalost pijanaca (i najviša učestalost doživotnih apstinenata), ali visoka i redovna potrošnja žestokih pića.
- Zemlje sa visokom učestalošću trenutne i epizodne prekomerne konzumacije alkohola: Finska, Island, Irska, Luksemburg i Malta. Karakterišu ih najviša učestalost pijanaca i epizodne prekomerne konzumacije alkohola.
Gledajući unazad skoro 20 godina, isti ukupni klasteri su postojali od 2000. do 2019. godine, pri čemu su dve trećine zemalja ostale u istom klasteru za sva merenja.
Studija je otkrila značajne veze između obrazaca konzumiranja alkohola i smrti uzrokovanih alkoholom i štete po zdravlje (mereno u smislu „godina života prilagođenih invalidnosti“: broj godina izgubljenih zbog lošeg zdravlja, invaliditeta ili rane smrti). Zemlje sa visokom potrošnjom alkoholnih pića i/ili visokom prevalencom prekomernog opijanja – Estonija, Letonija, Litvanija, Ukrajina, Bugarska i Kipar – imale su najveći prosečni broj smrtnih slučajeva i zdravstvenih štetnih posledica alkohola.
Koautor dr Jirgen Rehm komentariše: „Izgleda da su različiti obrasci pijenja u Evropi duboko ukorenjeni u kulturi i stoga ih je teško promeniti. Pošto su obrasci pijenja snažno povezani sa teretom bolesti i smrtnosti, moramo pronaći načine da promenimo obrasce koji okarakterišu klastere sa najvećim opterećenjem alkoholom za ovu promenu i trebalo bi da ih razmotre sve evropske zemlje, pošto je ukupan nivo pijenja još uvek visok u ovom regionu.“
