Kupovina nekretnine podrazumeva obavezan upis u katastar nepokretnosti, ali od nedavno građani to više ne mogu uraditi sami. Prema novim pravilima, moraju angažovati advokate, javne beležnike ili licencirane geodetske organizacije za podnošenje zahteva u njihovo ime, što je dodatni trošak koji diskriminiše građane slabijeg imovnog stanja, smatra Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je uputila inicijativu Ustavnom sudu Srbije da preispita ove odredbe zakona.
Poverenica Janković je, nakon brojnih pritužbi građana, ocenila da su pojedine odredbe Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i infrastrukture diskriminatorne. Prema važećim pravilima, građani su obavezni da koriste usluge advokata ili geodetskih organizacija, što dodatno košta 24.000 dinara po važećem tarifniku advokata. Janković ističe da ovakva praksa disproporcionalno pogađa one koji nisu u mogućnosti da priušte ove troškove, što je u suprotnosti s načelom jednakosti.
Republički geodetski zavod (RGZ) je podržao inicijativu za ocenu ustavnosti zakona, ali je naglasio da odstupanje od propisane forme upisa nije dozvoljeno i preporučuje angažovanje profesionalaca. Ističu da je proces upisa strogo definisan i da svaki formalni nedostatak može dovesti do odbijanja zahteva, a državni službenici su krivično odgovorni za propuste.
Izmene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti, usvojene prošle godine, onemogućile su građanima da sami podnose zahteve za promene u RGZ-u. Advokat Miloš Vučeljić naglašava da su advokatura i predstavnici RGZ-a u više navrata iznosili primedbe na ovaj propis, ali one nisu bile prihvaćene, te smatra da su ove izmene opravdano kritikovane.
Reforme katastra, započete 2018. godine, najavljene su kao revolucionarne, a njihov cilj je bio da građani upisuju imovinu na jednom šalteru, čime bi se postigla veća efikasnost i pravna sigurnost. Međutim, trenutna praksa izaziva neslaganja i zabrinutost među građanima i stručnjacima zbog dodatnih troškova i proceduralnih komplikacija.
