Ogromna genetska analiza je otkrila da ljudi sa boljim mentalnim blagostanjem imaju tendenciju da žive duže i zdravije – a određeni načini života, kao što je jedenje više sira, mogli bi da igraju značajnu ulogu u tom efektu.
Istraživači u Kini nisu pročešljali gene miliona Evropljana samo da bi pokazali da je gauda dobra za vas, ali to je jedan od rezultata koji više privlače pažnju. Na kraju krajeva, ko ne želi da mu se kaže da će im konzumiranje više sira pomoći da žive duže i zdravije?
Ipak, nalazi se mnogo više od toga da jedete hranu koja vas čini srećnim.
Prethodne opservacijske studije su otkrile da sreća može uticati na to kako osoba stari, čak i više od pušenja. Ali ovo su samo asocijacije koje bi mogle biti pomešane drugim, zanemarenim faktorima, kao što je socioekonomski status.
Trenutna studija je drugačija. Koristi analitičku metodu poznatu kao Mendelova randomizacija, koja je dragoceno sredstvo za istraživanje faktora koji utiču na naše gene i dovode do određenih zdravstvenih ishoda.
To je jedna od samo nekoliko metoda koje istraživači mogu da koriste da predvide potencijalno uzročno dejstvo bez potrebe za sprovođenjem kliničkog ispitivanja.
U osam različitih skupova podataka o populaciji u Evropi, od kojih svaki uključuje između 38.000 i 2,4 miliona pojedinaca, istraživači su pronašli potencijalne uzročne dokaze da bolje mentalno blagostanje, mereno zadovoljstvom životom, raspoloženjem, neuroticizmom i simptomima depresije, može pomoći da živite duže i zdravije. život.
„Naša studija nudi ohrabrujuće dokaze da je poboljšanje mentalnog blagostanja održiv put do zdravog starenja, bez obzira na [socioekonomski status] pojedinca“, zaključuju autori.
Uvećavajući 33 pojedinca iz evropskih skupova podataka, tim istraživača je istražio koji međufaktori mogu biti pokretači uzročnosti između mentalnog blagostanja i zdravog starenja, uključujući izbor načina života, kao što je pušenje, individualno ponašanje, kao što je upotreba lekova, fizičnost, poput mišića mase i bolesti, poput dijabetesa i raka.
Ovde sir ulazi u igru. Od svih 33 razmatrane osobe, oni koji su izjavili da jedu više sira i voća imali su više ocene mentalnog blagostanja. Štaviše, konzumiranje više sira imalo je 3,67 odsto pozitivan uticaj na njihovo zdravlje i životni vek.
Da to stavimo u perspektivu, pušenje cigareta imalo je 4,56 odsto negativan uticaj na faktore starenja zdravlja, a jedenje voća imalo je 1,96 odsto pozitivan uticaj.
Zanimljivo je da su istraživači otkrili da je vreme gledanja televizije faktor životnog stila sa najvećim negativnim uticajem na faktore starenja zdravlja: uticaj od 7,39 procenata.
Premošćivanje jaza između mentalnog i fizičkog zdravlja je veoma složen posao i nijedna studija ne može uzeti u obzir svaku moguću promenljivu koja bi mogla da utiče. Uz to, autori trenutnog istraživanja tvrde da je njihova studija „pedantna i iscrpna“ u razmatranju mogućih uticaja, barem među onima evropskog porekla.
Biće potrebna dalja istraživanja kako bi se razmotrilo zašto jedenje sira može imati tako veliki uticaj na zdravo starenje, u poređenju sa, recimo, jedenjem voća.
Dok se hrana sa visokim sadržajem masti često smatra lošom za ljudsko zdravlje, studije sugerišu da umereno konzumiranje mlečne masti može smanjiti holesterol i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti od svih uzroka.
Mlečni proizvodi od punog masti, poput sladoleda, povezani su sa lošijim mentalnim zdravljem, ali neke vrste sira mogu biti drugačije kada se jedu u dobro izbalansiranoj ishrani.
U nedavnoj studiji u Japanu, na primer, veća konzumacija sira je povezana sa boljom kognitivnom funkcijom, a neka druga istraživanja sugerišu da sir može pokrenuti dopaminske puteve u mozgu, što dovodi do osećaja zadovoljstva.
Iz ovih početnih studija, čini se da sir može biti dobar za vaš um i telo. Ako želite da živite duže i zdravije, mogli biste da uradite gore nego da s vremena na vreme stavite parmezan na testeninu.
